Iskustva iz dosadašnjeg toka rata u Ukrajini ukazuju da je na efikasnost ukrajinskih bespilotnih letelica (dronova) uticala slaba organizacija PVO jedinica ruske armije, zbog čega i Vojska Srbije treba da više pažnje na obuku za borbu protiv dronova, ocenio je pukovnik u penziji Boško Zorić.
U intervjuu za portal Balkanska bezbednosna mreža, Zorić je rekao da su PVO sistemi koje poseduje Vojska Srbije efikasni u borbi protiv dronova ali da je potrebno povećati broj operatera tih sistema i nišandžija, kao i intenzitet njihove obuke.
„Za borbu protiv savremenih bespilotskih vazduhoplova potrebno je imati dovoljno obučenih i opremljenih jedinica za PVO kojih VS, nažalost, sada nema u potrebnoj meri… Mnoge jedinice su ugašene ili su svedene na minimalnu meru. Planovima je predviđeno da se te jedinice popunjavaju iz rezervnog sastava umesto odlično obučenim profesionalcima. Iskustva iz rata u Ukrajini nedvosmisleno pokazuju da uspešnu borbu sa bespilotskim vazduhoplovima mogu voditi isključivo dobro obučeni i uvežbani operatori ili nišandžije“, dodao je Zorić.
On je više od 30 godina proveo radeći kao starešina u artiljerijsko-raketnim jedinicama za PVO i tvrdi da je Vojska Srbije proučavanjem bespilotnih letelica počela da se bavi još 1999. godine, tokom NATO bombardovanja, zbog čega je i imala oko 30 potvrđenih obaranja dronova raznih vrsta i porekla.
On je dodao da je potrebno nastaviti sa obukom pripadnika i ostalih rodova vojske za dejstvo po ciljevima u vazdušnom prostoru, kao što su oklopne ili artiljerijske jedinice, a da je naročito važno da se pažnja posveti adekvatnom maskiranju i pravovremenom uzbunjivanju jedinica.
„Maskiranje mora biti originalno, verodostojno, neprekidno i prilagođeno uslovima terena na kome se jedinica nalazi. Posebnu pažnju treba pokloniti merama obmanjivanja što je u agresiji vrlo dobro rađeno. Izrađene su brojne makete borbenih sredstava, lažni položaji radarskih i PVO jedinica, uz njihovo ‘oživljavanje’ upotrebom imitatora radarskog zračenja, a korišćeni su i pasivni ugaoni reflektori za izmenu izgleda radarske slike, pasivni dipoli za stvaranje većih odraznih površina sa zemlje i slično“, rekao je on.
Zorić je rekao da je posebno značajno iskustvo bilo angažovanje i integrisanje raznih civilnih subjekata u sistemu osmatranju vazdušnog prostora i javljanja o pojavi neprijateljskih vazduhoplova, kroz formiranje vizuelnih osmatračkih stanica.
Pukovnik u penziji je dodao da se na osnovu dostupnih snimaka dejstava bespilotnih vazduhoplova u ratu u Ukrajini može zaključiti da je na veliku efikasnost uticala slaba organizacija protivvazduhoplovne zaštite jedinica ruske armije, posebno u prvoj fazi kada je bilo očigledno da jedinice na maršu nisu imale gotovo nikakvu PVO.
„U drugoj fazi rata došlo je do promena u upotrebi jedinica kada postaje vidljiva sve veća prisutnost artiljerijsko-raketnih jedinica PVO ruske armije poput raketnih sistema S-400 i S-300, BUK-M3, Tor, Pancir i drugih. Nakon njihovog uvođenja u borbu sve je više izveštaja o obaranju bespilotnih vazduhoplova ukrajinske strane“, dodao je on.
