Кrupne greške u upravljanju Elektroprivredom Srbije (EPS) i Srbijagasom došle su na naplatu tokom svetske energetske krize i ukupni gubici EPS i Srbijagasa su tokom prošle zime iznosili oko milijardu evra, a dosadašnji način vođenja EPS i Elektrodistribucije ne sme se više tolerisati, poručio je Fiskalni savet i savetovao poskupljenje struje.
Povećanje cena od 15 do 20 odsto je potreban ali nikako i dovoljan uslov za ozdravljenje EPS, upozorili su iz Fiskalnog saveta u analizi "Struкturni problemi srpsкe energetiкe u svetlu globalne кrize: Uzroci, trošкovi i moguća rešenja".
Toliko povećanje odnosilo bi se na domaćinstva, uz slično povećanje za privredu, istakli su u Savetu, i naglasili da ono ne samo što bi zaustavilo trenutno finansijsko "krvarenje" preduzeća, već je i ekonomski opravdano, pošto sadašnja cena za domaćinstva nije na ekonomski odgovarajućem nivou, a podstiče i neracionalnu potrošnju.
Dodali su da bi čak i s ovakvim povećanjem cena za domaćinstva u Srbiji ostala među najnižim u Evropi, uz Gruziju i Ukrajinu.
Toliko povećanje cene struje povećalo bi, prema analizi, prihode preduzeća za 350 do 400 miliona evra, što bi, uz ostale kratkoročne mere, bilo dovoljno da EPS pregura sledeću grejnu sezonu bez gomilanja novih gubitaka i zaduživanja, naveo je Fiskalni savet.
"Samo povećanje cena, međutim, nije ni izbliza dovoljno za ozdravljenje EPS., što pokazuje i iskustvo iz 2013. godine, kada su se nova finansijska sredstva odlila na brojne neracionalnosti, proizvodnja je opadala i preduzeće je nastavilo postepeno da se urušava. Zbog toga, novo povećanje cena može biti samo manji deo sveobuhvatnih mera, jer je u protivnom besmisleno", ocenili su u Fiskalnom savetu.
Ukazali su da se, pre svega, misli na mere privremenog zamrzavanja mase zarada u preduzeću, povećanu kontrolu javnih nabavki, kao i otpočinjanje brojnih srednjoročnih reformi.
Ukupni gubici EPS i Srbijagasa u grejnoj sezoni milijardu
Ukupni gubici EPS-a i Srbijagasa tokom grejne sezone 2021/22. iznosili su oko milijardu evra, objavio je Fiskalni savet u dokumentu "Strukturni problemi srpske energetike u svetlu globalne krize: Uzroci, troškovi i moguća rešenja".
Od dosad napravljenih gubitaka, kako je navedeno, približno polovinu, oko 500 miliona evra, već je finansirao državni budžet dotacijama Srbijagasu.
Preostalih 500 miliona evra platio je zasad EPS, mahom uzimajući kredite za likvidnost, naveo je Fiskalni savet.
"Pitanje je, međutim, da li će i ovaj dug EPS-a u jednom trenutku pasti na teret poreskih obveznika, jer je trenutno poslovanje EPS-a neodrživo. Novi veliki gubici EPS-a i Srbijagasa mogli bi se napraviti i naredne zime ukoliko ne dođe do brzog i snažnog zaokreta u poslovanju ovih preduzeća. Ovi gubici u tom slučaju verovatno bi bili tek neznatno niži od milijardu evra i ne bi mogli da se nastave unedogled - jer bi u jednom trenutku postali neodrživ teret ne samo za sama preduzeća već i za čitave javne finansije", poručuje Fiskalni savet.
Upozorava da je ono što trenutno predstavlja dodatnu opasnost za Srbiju je to što će stabilno snabdevanje strujom i gasom i u narednoj grejnoj sezoni ponovo zavisiti od raspoložive infrastrukture i energenata iz inostranstva, koji nisu zagarantovani.
Fiskaln savet ocenjuje da su krupne greške u upravljanju EPS-om i Srbijagasom došle na naplatu tokom svetske energetske krize, koja je bila okidač i razotkrila domaću krizu državnih energetskih preduzeća, a koja je tinjala već duže vreme.
Takođe, navodi da su te dve krize, svetska i naročito domaća, dovele do toga da je od jeseni 2021. glavni problem Srbije postalo pitanje kako da se finansira i obezbedi uredno snabdevanje zemlje strujom i gasom.
Kako je navedeno, EPS više ne može da proizvede dovoljno električne energije za domaće potrebe jer nije na vreme investirao u svoje kopove uglja, pa sad manjak i uglja i struje mora da uvozi, po rekordno visokim cenama.
Za razliku od EPS-a, koji bi trebalo da bude kičma domaće ekonomije i da sopstvenom proizvodnjom ne samo pokriva domaću potrošnju već i izvozi, Srbijagas je sistematski zavisan od uvoza, navodi Fiskalni savet.
Iako su uvozne cene van kontrole domaće ekonomske politike, veliki propust Srbijagasa je to što još uvek nije izgradio skladište gasa dovoljnog kapaciteta, smatra Fiskalni savet.
"Usled manjka skladišnih kapaciteta, a delom i zbog lošeg upravljanja postojećim skladištem u Banatskom Dvoru, gas za grejanje se tokom prethodne zime morao dobrim delom uvoziti na tržištu, po ekstremno visokim cenama. Pošto su problemi EPS-a i Srbijagasa strukturne (trajnije) prirode, nastaviće se i tokom naredne grejne sezone zbog čega su pred domaćim energetskim sektorom ostali ogromni izazovi.
Fiskalni savet tvrdi da su gubici i krađe na distributivnoj mreži ogromni, veći od 12 odsto, što je dvostruko više od uporedivih zemalja CIE.
Takođe, tvrdi da poslovanje EPS-a i EDS-a opterećuje višak i loša kvalifikaciona struktura zaposlenih, previsoke plate na poslovima sa opštim kvalifikacijama, sumnjivi procesi javnih nabavki, preniska cena struje za domaćinstva (ispod troškova proizvodnje), veliko ekološko zagađenje, kašnjenje sa energetskom tranzicijom i brojni drugi problemi.
Fiskalni savet tvrdi da EPS posluje pod snažnim političkim uticajem.
"Koristi se kao izvor finansijskih sredstava za pokrivanje brojnih neuspeha domaće ekonomske politike, a društvena uloga proširena mu je i na socijalne ciljeve (kako u pogledu niskih cena struje, tako i u pogledu zaposlenosti). EPS, na primer, već duži niz godina pokriva gubitke GSP-a, Jumka i drugih neuspešnih državnih preduzeća tolerišući im neplaćanje obaveza, implicitno finansira neprivatizovana preduzeća koja su se ranije odvojila iz sistema (Pro tent, Kolubara usluge i drugi) i drugo", navodi Fiskalni savet.
Povećanje cena od 15 do 20 odsto potreban je, ali nikako i dovoljan, uslov za ozdravljenje EPS-a, navodi se u dokumentu.
"Naše analize pokazuju da je kao urgentna mera za stabilizaciju EPS-a potrebno povećanje cena električne energije za domaćinstva od 15-20 odsto uz slično povećanje za privredu".
Kako je navedeno, sadašnja cena za domaćinstva nije na ekonomski odgovarajućem nivou, a podstiče i neracionalnu potrošnju.
Čak i s takvim povećanjem, cena za domaćinstva u Srbiji ostala bi među najnižim u Evropi (uz Gruziju i Ukrajinu), kažu u Fiskalnom savetu.
Za razliku od EPS-a gde je najvažniji i presudan kanal za ozdravljenje preduzeća sprovođenje reformi i zaokret u upravljanju preduzećem, a povećanje cena tek prateća mera, kod Srbijagasa situacija je obrnuta.
"Srbija više od 90 odsto gasa koji troši uvozi pa finalna cena mora da se usklađuje sa nabavnom. Prostora za unutrašnja unapređenja u poslovanju Srbijagasa svakako ima i na njihovom sprovođenju mora se insistirati (uz izgradnju neophodnog skladišta). Međutim, ova unapređenja bilansno su ipak daleko manja od troška nabavke gasa. Cena gasa za privredu morala bi da poraste za oko 75 odsto, koliko je skočila u drugim zemljama CIE još u drugoj polovini 2021. godine (dok je cena u Srbiji ostala praktično zamrznuta)".
Cena gasa za domaćinstva trebalo bi da poskupi za 65 do 70 odsto, što na prvi pogled izgleda kao veliko povećanje, ali ne bi bio presedan pošto su slične cene važile tokom 2013- 2015. godine, navode iz Fiskalnog saveta.
Cene centralnog grejanja trebalo bi da porastu u rasponu od 10 do 40 odsto u zavisnosti od učešća troškova gasa u ukupnim troškovima toplana.
Potrebna je reforma i višestruko povećanje obuhvata programa energetski zaštićenog kupca, kao i fundamentalni zaokret u politici formiranja cena energenata za domaćinstva (gas, struja i centralno grejanje), naveo je Fiskalni savet.
Poručuje da bi umesto kao dosad da svi potrošači imaju niske, netržišne cene energenata, država trebalo da finansijski zaštiti samo socijalno ugrožene, dok bi ostali morali da plaćaju tržišnu cenu energenata koje koriste.
Osvrćući se na podatak od milijardu evra gubitaka tokom prošle grejne sezone, u Fiskalnom savetu su precizirali da je, od dosad napravljenih gubitaka, približno polovinu već finansirao državni budžet dotacijama Srbijagasu.
"Preostalih 500 miliona evra platio je zasad EPS, mahom uzimajući kredite za likvidnost. Pitanje je, međutim, da li će i ovaj dug EPS-a u jednom trenutku pasti na teret poreskih obveznika, jer je trenutno poslovanje te kompanije neodrživo", zaključio je Fiskalni savet u analizi.
