Fiskalni savet navodi da je ove godine deficit mogao da bude smanjen sa 3,3 na 1,5 odsto i da bi se time smanjilo zaduživanje zemlje za oko 1,3 milijarde evra u odnosu na budžetski plan.
Povećanje prihoda budžeta zbog ukidanja odluke o privremenom umanjenju akciza na naftne derivate i naplaćen neočekivano veliki porez na dobit, mogli su, navelo je to nezavisno telo, rezultirati umanjenjem fiskalnog deficita i smanjenjem zaduživanja države.
Umesto toga, kako je naveo Fiskalni savet, Vlada je rebalansom uvela nove rashodne mere čime su fiskalni deficit i zaduživanje države gotovo vraćeni na prvobitno planirani nivo.
Ocenio je da je povećanjem prihoda budžeta od poreza na dobit, jer su rekordni, samo je Naftna industrija Srbije (NIS) u 2022. ostvarila dobit koja je šest puta veća od proseka iz prethodne tri godine, mogao da se smanji dug zemlje za 1,3 milijarde evra u odnosu na prethodni budžetski plan.
Međutim, Vlada je umesto toga povećala subvencije za poljoprivredu, penzije, zarade za zaposlene u obrazovanju i delu zdravstva i odlučila da isplati po 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti.
Ističe se da su vanrednim i arbitratnim povećanjem penzija prekršena zakonski definisana fiskalna pravila, što je veoma opasno.
Naglašava se da su penzije ubedljivo najveći budžetski rashod i zbog toga je njihova usklađenost s mogućnošću privrede da ih finansira ključna za održivost čitavih javnih finansija.
Dodaje se da se nastavlja s veoma lošom praksom neselektivnih novčanih isplata određenim grupama stanovnika kakva su novčana davanja od 10.000 za svako dete do 16 godina.
Navodi se i da su rešenja koja se nude za poljoprivredu skupa i upitne efikasnosti.
Ocenjuje se da je povećanje direktnih davanja po hektaru sa 9.000 na 18.000 dinara najskuplja i najproblematičnija nova mera, pošto iznos subvencija nije uslovljen ostvarenom proizvodnjom, te ne deluje podsticajno na povećanje efikasnosti i ne rešava nijedan od strukturnih problema domaće privrede.
Ističe se da se nove rashodne mere neće finansirati samo zaduživanjem zemlje, već i povećanjem poreza.
Naglašava se da nove ekonomske mere koje donosi rebalans nisu primerene ekonomskim problemima sa kojima se suočava Srbija.
Kako se navodi, dobra strana je to što se osnovni fiskalni tokovi ipak nisu otrgli kontroli.
Ističe se da je planirani budžetski deficit od 2,8 odsto BDP nesporno visok, jer je ciljani fiskalni deficit niži od jedan odsto, ali da se objektivno gledano deficit ne može oceniti kao alarmantan.
Dodaje se da će deficit voditi povećanju javnog duga u 2023. od skoro dve milijarde evra, što jeste loše, ali će BDP u evrima, zbog visoke inflacije i stabilnog deviznog kursa u ovoj godini beležiti brži rast, te se učešće javnog duga u odnosu na BDP neće povećati čak ni sa velikim deficitom.
Ocenjuje se i da su neki rashodi, poput nabavki robe i usluga "prebudžetirani", što znači da bi fiskalni deficit u 2023. mogao da bude niži od planiranih 2,8 odsto BDP.
Fiskalni savet je naveo da je analizu radio uglavnom na osnovu nacrta rebalansa budžeta, a ne predloga, jer mu nije ostavljeno 15 dana od datuma od kada je Vlada podnela Narodnoj skupštini predlog rebalansa da sačini izveštaj.
