Iako preduzeća koja se bave drumskim prevozom putnika očekuju da će fiskalizacijom suzbiti sivu ekonomiju i nelojalnu konkurenciju koja dolazi iz te sfere, kao i da će unaprediti poslovanje, prvi koraci u tom procesu započeli su sa mnogo problema.
Zbog toga su od Ministarstva finansija i Poreske uprave zatražili da se period prilagođavanja produži dok se ne nađu softverska rešenja primerena za njihovu delatnost.
– Firme su se prvo suočile sa tehničkim teškoćama, jer nisu svi prevoznici dobili davno naručene kase zbog zastoja u lancu snabdevanja iz Kine. Oni koji su došli do tog uređaja, a trebalo ih je naručiti za svaki autobus, imaju problem jer su spore, neke se pregrevaju već posle nekoliko izdatih računa, pa je period stajanja autobusa dok svi putnici ne dobiju svoje odsečke produžen. Verovatno je da neke od firmi nisu naručile odgovarajuće kase, ali ovaj sektor se prvi put suočava sa fiskalizacijom i takve su greške moguće – kaže za Danas Goran Aleksić, generalni direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja Srbijatrans.
Mnogo zahtevnija rešenja potrebna su u tehnološkom prilagođavanju, a to je još uvek u toku. Aleksić podseća da su u martu, kada je nova metodologija evidentiranja prometa bila izvesna, neke firme tražile od odgovornih u lokalnim poreskim upravama objašnjenja za različite situacije, ali su dobili odgovor da ni oni još nemaju tačno i precizno uputstvo. Tek u aprilu edukovani su poreski inspektori a prevoznici i da su hteli, nisu mogli unapred da predvide kako će se kase ponašati i za koje situacije nema dobrog softverskog rešenja.
– Fiskalizacija jeste novina u ovom sektoru i ne bi trebalo da se zaustavi samo zato što tehnologija nije prilagođena javnom prevozu putnika. Ali činjenica je da se već u ovih prvih nekoliko dana vidi da komunikacija ne funkcioniše najbolje, da tehnologija nije usaglašena sa metodom rada autobuskih stanica, ne zna se kako se evidentiraju mesečne karte, kako povratne koje treba validirati i poništiti u polasku, ali i ostaviti prostor da se iskoriste u povratku. To nije rešeno – kaže Aleksić i dodaje da je za tu delatnost potreban sofisticiraniji softver koji će omogućiti prevozniku između ostalog i da registruju već izdati fiskalni račun.
Napominje da bi možda trebalo da se nastavi sa izdavanjem karata uz isečak, ili da se softverski reši sistem razmene informacija.
– Prevoznici su pod pritiskom rokova krenuli, neko radi na jedan, neko na drugi način, zato im se javljaju različiti problemi i moralo bi sve to nekako da se uhoda. Tačno je da proizvođači softvera imaju licence, ali to znači samo da su usaglašeni sa Poreskom upravom, dok na zahtev naše delatnosti nemaju odgovor. Zato tražimo pomoć, i od ministarstva i od poreskih inspekcija, da pokušamo u produženom periodu prilagođavanja zajednički da nađemo rešenje za sporne situacije, a ne da ljudi koji su sa velikim optimizmom ušli u fiskalizaciju i od nje mnogo očekuju, budu drastično kažnjeni jer nisu sami uspeli da reše bilo tehničke, bilo tehnološke probleme. Time bi opet bili oštećeni oni koji rade legalno dok bi siva zona ostvarila dodatni prihod – kaže Aleksić i dodaje da još nisu imali kontakt sa Ministarstvom finansija niti Poreskom upravom kako bi ukazali na probleme u tom sektoru.
Promet oko 600 miliona evra
Sektor javnog drumskog prevoza putnika obuhvata oko 700 autobuskih prevoznika, ali i stanice i agencije koje prodaju karte. Registrovano je oko 11.000 autobusa, od kojih je 9.500 licenciranih, ali oni ne podležu svi fiskalizaciji, jer je iz tog procesa izuzet javni prevoz u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i nekim drugim gradovima. Ukupno, nabavljeno je oko 7.000 fiskalnih kasa, računajući tu i one koje su isporučene stanicama ili agencijama. Godišnje, samo prevoznici ostvaruju promet od oko 600 miliona evra, a zapošljavaju 21.000 radnika.
