Kontrola i zamrzavanje cena raznih proizvoda - od hrane preko struje, komunalnih i drugih usluga, radi umanjenja bunta potrošača, potiskuje inflaciju, a dovodi do nezadovoljstva proizvođača.
Na njihov teret pada taj gubitak, ocenio je ekonomista Vladimir Gligorov.
Dodao je da, ako država kontroliše cene, "čas jednima da ugodi, čas drugima, to vodi bržoj inflaciji i većim socijalnim problemima".
Ako država hoće da subvencioniše, onda se to, kako je rekao, ne radi preko zamrzavanja cena, nego direktno novcem, davanjem onima koji su najugroženiji.
U Srbiji je međugodišnja inflacija 12,8 odsto, a očekuje se da u septembru dostigne najviši nivo od 14 odsto, ocenila je Narodna banka Srbije, a stručnjaci tvrde da te brojke ne pokazuju pravo stanje stvari i da je inflacija potisnuta.
Gligorov je ukazao da ako nekom treba da se kupi hleb da to treba učiniti, a ne zamrznuti mu cenu.
Govoreći o povećanim kamatnim stopama i sve skupljim kreditima, Gligorov kaže da se time menja kompletna fiskalna i razvojna politika.
"Mora se videti koja su ograničenja, granice javne potrošnje, i to je onda problem jer u međuvremenu je praktično onemogućen razvoj privatnog sektora, a to je prvi problem. Drugi problem je što rastu rizici politički i ekonomski, bune se svi kojima se ograničavaju cene, vidimo sad da Centralna banka pokušava da utiče na finansijsko tržište. Tu će i banke da se bune", rekao je Gligorov.
Treći problem je, kako je rekao, "što je deo dugova, na ovaj ili onaj način u stranom novcu, javni dug svakako ili je u stranom novcu ili je indeksiran na strani novac i onda je problematično kako će se kretati kurs dinara".
Gligorov je rekao da ukoliko iz nekog razloga kurs dinara mora da se koriguje, odnosno depresira, onda javni dugovi izgledaju mnogo veći.
"To je najveći problem za održivost javnih finansija. Ako se iz budžeta troši mnogo sredstava na odbranu kursa, tada se smanjuje javna potrošnja da se budžet dovede u ravnotežu i to je onda put u privrednu recesiju", naveo je Gligorov.
