Šef misije Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u Srbiji Zejnal Hadžijev izjavio je da ta organizacija, u saradnji sa međunarodnim partnerima, radi na uspostavljanju nezavisnog mehanizma koji će nadgledati granice kada su u pitanju migranti, navodeći da nailaze na razumevanje srpskih vlasti po tom pitanju.
Hadžijev je agenciji Beta rekao da su tek na početku tih razgovora i da se nada da će taj mehanizam biti uspešno uspostavljen.
On je tako odgovorio na pitanje da li je IOM primetio slučajeve takozvanih „puš bekova“ (push back) migranata, odnosno vraćanje onih koji su nelegalno prešli granicu u državu iz koje su obavili prelazak, što su prema medijskim izveštajima najviše činile Mađarska i Hrvatska, vraćanjem iregularnih migranata u Srbiju.
„Mediji i pojedini izveštaji su govorili o tim slučajevima, i tu je sigurno bilo činjenica, ali IOM nije skupljao ovakve podatke. Naravno, mi nadgledamo situaciju i zajedno sa međunarodnim partnerima podsećamo na važnu međunarodnu obavezu poštovanja i štićenja prava migranata, bez obzira na pitanje legalnosti njihovog statusa kada dođu do granice“, rekao je Hadžijev.
Na pitanje da li je IOM primetio da tu praksu sprovode i srpski organi, kazao je da je na čelu te agencije Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji od oktobra, i da nije čuo za takve slučajeve.
Naveo je da imaju odličnu saradnju sa srpskim organima, još od 2015. i 2016. godine i tadašnje „migrantske krize“, kada je oko milion migranata prolazilo kroz Srbiju, kao i da je na vrhuncu migrantskih tokova postojalo 19 prihvatnih centara sa oko 5.000 kreveta, ali da ih zbog ozbiljnog smanjenja broja migranata danas ima šest.
„IOM ima pun pristup svim centrima i nekoliko naših kolega na dnevnom nivou obilaze te centre, gde posećuju migrante, nude im savetovanje, informišu ih o opcijama, posebno o opciji povratka u svoje zemlje. Naravno, sve to se radi u saradnji sa srpskim organima“, kazao je Hadžijev.
Naveo je da imaju saradnju i sa graničnim organima, navodeći da se taj proces više nadgleda u poslednje vreme zbog davanja akcenta bezbednosti i pojačavanja kontrole granice – kako severne, tako i južne granice Srbije, jer krijumčarenje i druge nelegalne operacije povećavaju ranjivost migranata.
Hadžijev je dodao da imaju priliku da razgovaraju sa migrantima, da vide njihove šablone ponašanja, kakve rute koriste, koje transporte koriste za dolazak do granica, kao i da im pruže podršku ukoliko im je potrebna.
Dodaj komentar