Dok država teži "pravičnijim" cenama, mnogi ekonomisti su skeptični zbog petljanja u tržište.
Asistent na Ekonomskom fakultetu Aleksa Dokić za Vreme kaže da Srbija prednjači po izdvajanju domaćinstva za osnovne životne potrepštine
Sastanak premijera Srbije Miloša Vučevića sa predstavnicima najvećih trgovačkih lanaca nije doneo konkretne rezultate.
To jest, Vučević je naveo da će u narednih desetak dana saopštiti konkretne mere za "pravičnije cene" najpotrebnijih životnih namirnica.
Podsetio je i da država postavlja osnovnu regulativu, ali da ne može da nameće cene proizvoda, jer ih tržište diktira, iako može da ih ponekad koriguje puštanjem robe iz robnih rezervi.
Asistent na Ekonomskom fakultetu Aleksa Dokić za Vreme kaže da država treba da ima nadzornu ulogu, te da ona mora da vodi računa da svi tržišni igrači igraju po istim pravilima, da nema nelegalnih.
Dodaje da što se tiče neke dublje uključenosti države u funkcionisanje tržišta, "savremena ekonomska teorija" to ne podržava.
"Kada pričamo o direktnom uključenju nekih državnih institucija ili organa u sam proces formiranja finalne maloprodajne cene savremena ekonomska teorija kaže da to uvek daje nezadovoljavajući konačni ishod u odnosu na slobodno formirane tržišne cene na jednom kapitalističkom tržištu", objašnjava Dokić.
Nije uvek dobro ograničiti marže?
Sagovornik Vremena ukazuje da, kada se govori o formiranju cena, često se pominje da marža treba da bude ograničena.
Međutim, on kaže da to nije uvek dobar pristup jer svaka grana ima svoju specifičnost.
"Naravno da će stopa marže maloprodavca koji prodaje robu u svakodnevnoj potrošnji biti niža od onoga koji prodaje specijalizovanu robu visoke vrednosti. Često se dešava da maloprodavac koji prodaje luksuznu robu mora da zapošljava izuzetno stručnu radnu snagu koju mora da plati više nego običnog fizičkog radnika", objašnjava Dokić.
Dodaje da treba imati u vidu da je Srbija uvozno orijentisano tržište što znači da na nas drastično utiču svi trendovi na međunarodnom tržištu, odakle naša uvozna roba potiče.
Sa druge strane, nastavlja Dokić, treba imati u vidu da mi kao tržište trošimo sve manje i manje – "nominalno posmatrano, maloprodajni promet raste, realno posmatrano on pada što znači da mi kao kupci kupujemo sve manje i manje".
"Bolja cena - cena za narod"
Prošle godine u septembru sprovedena je akcija "Bolja cena - cena za narod" i trajala do je do kraja prošle godine.
Akcija je podrazumevala smanjenje cena 36 artikala iz 20 kategorija proizvoda, uglavnom prehrambenih.
Republički zavod za statistiku analizirao je akciju i zaključio da jeste usporila rast međugodišnje stope inflacije od oktobra do novembra u poređenju sa septembrom.
Nalepnice "Bolja cena" mogu se i dalje videti na pojedinim proizvodima u prodavnicama, ali u daleko u manjem obimu jer je zvanično akcija imala ograničeni vek trajanja.
Dokić objašnjava se platežna moć i standard vide kada se posmatra procenat prihoda jednog domaćinstva koji se izdvaja za osnovne potrebe.
"Tu ćete videti da mi nažalost prednjačimo kada govorimo o evropskim zemljama. Prosečan kupac u Srbiji izdvaja više od četvrtine svog mesečnog budžeta za nabavku najosnovnijih potrepština, a u evropskim zemljama je taj udeo znatno niži na primer 15 odsto", ukazuje sagovornik Vremena.
