Na samom kraju prošle godine Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva kulture, usvojila rešenja o dodeli priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina.
Prema tim rešenjima su ovo priznanje dobila ukupno 24 umetnika, odnosno stručnjaka u kulturi. Na spisku dobitnika nacionalne penzije našla se, između ostalih, pevačica Zorica Brunclik, dok su
"ispod crte" ostali književnik Dragan Velikić, rediteljka i akademkinja SANU Vida Ognjenović i glumica Gorica Popović, piše
Insajder.
Velikić kaže za Insajder da je u njegovom slučaju na delu "čista, jasna politička cenzura". Navodi i da je sve uslove za dobijanje ovog priznanja ispunio.
"Postoje zvanične propozicije za dobijanje nacionalne penzije. Sa 90 stranih izdanja na 20 jezika, sa dve Ninove nagrade i domaćim najvažnijim priznanjima: Vitalova nagrada, Meša Selimović, Kočićevo pero, Miloš Crnjanski, Trepetalo iz Trogira, Borislav Pekić... Sa tri značajne međunarodne nagrade: Vilenica, Srednjeevropska nagrada iz Beča,
Nagrada grada Budimpešte, kao i počasnim članstvom u mađarskoj Akademiji umetnosti i književnosti 'Sečenji', sve uslove sam višestruko ispunio. Dakle, u slučaju moje nacionalne penzije na delu je čista, jasna politička cenzura", objašnjava Velikić.
Kako kaže, to ne govori iz povređenosti.
"Savršeno mi je jasno da se plaća ova vrsta 'komocije' da govoriš ono što misliš. Prema tome, nemam izneverenih očekivanja, ovim samo hoću da podvučem posledice partokratske Vučićeve diktature. Nacionalne penzije jedan su od načina da nagradi svoje ljude, uz koje propusti i ponekoga ko nacionalnu penziju istinski zaslužuje. Pouzdano znam da komisije rade pod pritiskom Ministarstva i logična je posledica čitav niz imena na spisku dobitnika za koje nikada niste čuli, niti ćete čuti", rekao je Velikić.
Profesorka emeritus Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i nekadašnja rektorka Univerziteta umetnosti Milena Dragićević-Šešić kaže za Insajder da, nažalost, institucija nacionalnih penzija nije dobro osmišljena, iako se prvih nekoliko godina nisu videla značajnija odstupanja od suštinskih kriterijuma - umetničkih dometa i značaja dela za nacionalnu kulturu.
"Međutim, već posle nekoliko godina postalo je očigledno da se u odlučivanje počinju da mešaju i politički faktori, te da bi to sprečio ministar kulture Ivan Tasovac nije dozvoljavao da se za vreme njegovog mandata ovi pozivi raspisuju. Inicijalna ideja nije bila ’nacionalno priznanje’ već da se omogući, pre svega, slobodnim umetnicima - koji za svog radnog veka, uprkos ogromnom doprinosu umetnosti i kulturi, nisu ostvarili mogućnost ni za prosečne, već samo za minimalne penzije koje su ispod svakog ljudskog digniteta - da ovakvom, dodatnom penzijom, ostvare mogućnost za dostojan život. Međutim, sada konkurišu i oni koji imaju natprosečne penzije i prihode, a većina vrhunskih umetnika ostaje u području prekarnosti. Čak i to ne bi bio toliki problem da se na liste ne stavljaju, pre svega, režimski favoriti, a vrhunski umetnici ostaju ispod crte", kazala je prof. Dragićević-Šešić.
Prema njenim rečima, i ovaj institut, kao i mnoge druge - poput Nacionalnog saveta za kulturu, koji se uopšte ne čuje ni po jednom pitanju i koji je sam sebe sveo na beznačajnost - aktuelna vlast je sasvim diskreditovala i obesmislila.
Šta znače nacionalne penzije?
Inače, nacionalne penzije se dodeljuju od 2006. godine, dodeljivanje je bilo obustavljeno 2013, pa je ponovo aktivirano 2021. Priznanje se dodeljuje u oblastima književnog stvaralaštva i prevodilaštva, muzičkog stvaralaštva i muzičke interpretacije, likovne, primenjene i vizuelne umetnosti, dizajna i umetničke fotografije, filmske umetnosti, audio i vizuelnog stvaralaštva, pozorišne umetnosti, opere i u drugim oblastima. Umetnik, odnosno stručnjak u kulturi, dobija doživotno mesečnu naknadu u visini jedne prosečne zarade bez poreza i doprinosa.
To znači da će dobitnici odsad dobijati neto iznos od od 97.835 dinara, a bruto 116.470 dinara. Nacionalnu penziju trenutno prima, uključujući i poslednja 24 dobitnika - ukupno 242 ljudi.
Najnoviji dobitnici su: pesnik Predrag Luković, književni prevodilac Radmila Mečanin, izdavači i urednici Vladislav Bajac i Dragan Simeunović, kompozitor Stevan Divjaković, džez muzičar i bubnjar Lazar Tošić, likovni umetnik Aleksandar Cvetković, glumci Ljiljana Blagojević, Svetozar Cvetković i Milenko Pavlov, igrač narodne igre i solista Bogdanka Đurić, akademik emeritus profesor i arhitekta Branislav Mitrović, vokalna solistkinja Zorica Brunclik, muzičar instrumentalista Branimir Đokić, stručnjak u kulturi Rajka Grubić, filmska montažerka Jelica Đokić, filmski kritičar Nenad Dukić, muzički producent, kompozitor, aranžer i instrumentalista Miloš Mijatović, graditelj violina Jan Njemeček, kompozitor i aranžer Kire Mitrev, vokalna solistkinja Radmila Karaklajić, književnik Dragan Lakićević, kompozitor Miroljub Aranđelović Rasinski i kompozitor i gitarista Tomislav Nikolić.
Dodaj komentar