Preterana konzumacija energetskih pića, u kombinaciji sa alkoholom, nekontrolisani unos steroida, nezdrava ishrana i stres, glavni su faktori rizika za infarkt, koji sve više pogađa mlađe od 40 godina u Srbiji. Zabrinjava i podatak da su kardiološke ambulante pune građana sa upalom srčanog mišića, kao posledice preležanog koronavirusa.
Tahikardija, aritmija, miokarditis - kardiovaskularni problemi koji su nekada bili karakteristični samo za starije osobe, sve više pogađaju mlađe, pre svega muškarce, te kardiohirurzi više nisu iznenađeni kada im na operacionim stolovima zbog srčanog udara, završavaju mladi između 20 i 30 godina. Gojaznost, nikotin, energetska pića, u kombinaciji sa alkoholom, samo su neki od faktora rizika, a lekari pozivaju na oprez i sve sportiste u teretanama, naročito one koji u zdravstvenom kartonu imaju evidentiranu neku srčanu tegobu.
"Sve što koristite nekontrolisano izazove vam tegobe, pre ili kasnije, tu mislimo i na hormonske terapije, koje su i zabranjene, sve vrste steroida, i druga stimulativna sredstva. Dovoljno je već i preterano uzimanje kofeina i energetskih pića, koja mogu da izazovu aritmiju i tahikardiju", kaže dr Radinka Pekić, internista kardiolog.
U eri epidemija raznih respiratornih i drugih virusa, lekari se suočavaju sa sve većim brojem upala srčanog mišića, koji, kako ističe doktorka Pekić, nekada mogu da prođu bez posledica, a neretko ostavljaju trajna oštećenja na srcu.
"Kovid i drugi virusi mogu da budu vrlo agresivni, i da izazovu potpuno propadanje srčanog mišića i da jedna mlada osoba ima potpuno oslabljen srčani mišić do toga da mu je čak potrebna i transplantacija srca. Virus može da uđe u srce, može da ošteti srčanu ovojnicu i da to perspektivno postane problem", objašnjava dr Pekić.
Genetika je, kako dodaje naša sagovornica, nepromenljivi faktor rizika, genetski predodređene porodične hiperlipidemije, mogu da se tretiraju isključivo doživotnom terapijom. Sistematski pregledi u školama, od najranijeg uzrasta, koje je nedavno najavilo i Ministarstvo zdravlja, veoma su važni.
"Neke stvari se razviju tek u rastu, razvoju u pubertertu, a obavezno, vrlo ozbiljniji sistematski pregledi bi morali biti kod deca sportista. Naša deca dolaze sa običnim potpisom, pečatom sa urađenim EKG-om, na običnom EKG-u ne mora da se otkrije srčana mana, svako dete koje trenira trebalo bi da uradi jednom godišnje ultrazvuk srca i test opterećenja", dodaje dr Pekić.
Pomenuti pregledi preporučuju se jednom godišnje i svim odraslima, bez obzira na godine, uz nošenje holtera za proveru krvnog pritiska, a zdravlju našeg srca doprineće i izbegavanje procesuirane hrane, prezaslađenih sokova, zadimljenih prostora i umerena fizička aktivnost.
