Srbija mora da nastavi da radi na rešavanju otvorenih pitanja sa susedima jer je to važno ne samo zbog njenog napretka na evropskom putu, već predstavlja i pitanje od prvorazrednog značaja za njenu unutrašnju stabilnost i ekonomski prosperitet, ocenio je istraživač Centra za evropske politike (CEP) Sava Mitrović.
Mitrović je danas za Dnevni evropski servis agencije Beta rekao da bez saradnje s državama regiona, koje su važni ekonomski partneri, ne može biti ni napretka Srbije i da je zato značajno da ona nastavi svoj proaktivan angažman u svim vidovima multilateralne saradnje u regionu.
Prema njegovim rečima, inicijative poput Berlinskog procesa, Otvorenog Balkana, Dunavske strategije i drugih pomažu povezivanju Srbije sa susedima, kreiraju nove razvojne mogućnosti i doprinose stabilizaciji prilika na Balkanu.
„Naposletku, jačanjem multilateralne saradnje i snaženjem bilateralnih veza sa svojim susedima, Srbija može obezbediti neophodnu političku podršku u procesu pristupanja EU, nadajući se da time ovaj dvodecenijski proces može privesti kraju“, istakao je istraživač beogradskog CEP-a.
Mitrović je podsetio da je od momenta kada je EU obećala „perspektivu članstva“ državama Zapadnog Balkana, pored seta tzv. kopenhaških kriterijuma koje su morale da ispune i ostale države centralne i istočne Evrope, napredak zapadnobalkanskih država bio uslovljen još jednim važnim kriterijumom – dobrosusedskim odnosima.
EU je, rekao je Mitrović, da bi taj cilj bio postignut, inicirala i podržavala različite oblike regionalne saradnje kroz koje je trebalo rešiti nagomilane probleme na ovom postkonfliktnom području, a od Zapadnog Balkana načiniti stabilan i prosperitetan region.
„Ipak, decenijama nakon završetka oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, pitanja koja su proizašla kao rezultat krvavog raspada zajedničke države nastavljaju da opterećuju odnose u regionu, te posledično blokiraju napredak ovih država ka članstvu u EU“, rekao je Mitrović.
On je rekao i da postkonfliktno nasleđe i s njim povezani međuetnički sporovi posebno dolaze do izražaja u mesecima obeležavanja godišnjica zločina.
„Dok jedna strana odaje poštu nastradalima, druga glasno ćuti ili relativizuje zločine i obrnuto, a uzajamno izražavanje pijeteta prema žrtvama bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost iz godine u godinu izostaje“, istakao je Mitrović.
Kako je dodao, da ne postoji dovoljno snažna politička volja da se „ratne sekire“ definitivno zakopaju, oslikava se na primeru još uvek nerazjašnjene sudbine gotovo deset hiljada ljudi nestalih tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.
Mitrović je rekao da su i dalje otvorena pitanja statusa izbeglih i interno raseljenih lica i da se s vremena na vreme ponovo aktuelizuje problem (ne)poštovanja individualnih i kolektivnih prava manjinskih zajednica.
„Sva ta pitanja nisu samo temelj dobrosusedskih odnosa, već predstavljaju i osnovnu vrednost EU koja bi morala da bude uvažavana, kako u njenim državama članicama, tako i državama koje pretenduju da to postanu“, istakao je.
Mitrović je rekao da, iz ugla Srbije, za napredak u procesu pristupanja posebno mogu da budu važna otvorena pitanja sa onim susedima koji su već postali članice EU, a ovo se pre svega odnosi na Hrvatsku.
Dodao je da su delimitacija granica, optužnice i suđenja za ratne zločine, kao i problemi nestalih lica, izbeglica i uvažavanje manjinskih prava, samo neka od pitanja koja opterećuju srpsko-hrvatske odnose i na čijem rešavanju će Zagreb svakako insistirati pre negoli se saglasi da Srbija postane članica EU.
Kada je reč o tzv. starim susedima, Mitrović je kazao da se za odnose sa Mađarskom, zahvaljajući pre svega personalnim vezama predsednika te zemlje i Srbije, može reći da su na više nego zadovoljavajućem nivou, što se ogleda i u zajedničkoj realizaciji, kako za ove države, tako i za čitavu Evropu, strateški važnih infrastrukturnih projekata.
Mitrović je rekao i da su tradicionalno prijateljski srpsko-rumunski odnosi delimično opterećeni drugačijim pogledom na identitet vlaške zajednice u Srbije, ali i povremenim pritužbama Rumunije zbog statusa rumunske zajednice.
Prema njegovim rečima, za srpsko-bugarske odnose može se reći da su stabilni, iako iz Sofije povremeno ukazuju na manjkavosti u implementaciji nacionalnog zakonskog okvira za bugarsku manjinu.
Takođe iz Sofije povermeno ukazuju na privrednu zaostalost delova Srbije naseljenih stanovnicima bugarske nacionalnosti, mada se tu teško može govoriti o nekakvoj namernoj i sistemskoj „diskriminaciji“ bugarske zajednice, rekao je istraživač CEP.
