Ministarstvo kulture najavilo je, između ostalog, da će se za biblioteke otkupljivati samo izdanja koja su objavljena na ćirilici.
Zoran Hamović, direktor i glavni urednik izdavačke kuće Clio, kaže za "Vreme" da je neophodno koristiti oba pisma ravnopravno, kako bi se očuvala kulturna baština, olakšala međunarodna komunikacija i kako bi se građanima obezbedila sloboda izbora između ćirilice i latinice, kad su već u prilici da koriste oba pisma.
"Pođimo od ustavne i pravne osnove. Prema Ustavu Srbije, ćirilica je zvanično pismo, ali latinica se koristi ravnopravno u mnogim aspektima društva. Ustav jasno definiše ćirilicu kao zvanično pismo, ali zakon ne zabranjuje korišćenje latinice, što omogućava ravnotežu u svakodnevnoj upotrebi", naglašava Hamović.
Ističe da su "kulturni i istorijski značaj oba pisma nezaobilazni" i da "korišćenje oba pisma čuva bogatstvo srpske kulturne baštine i prilagođava se modernim potrebama".
"Srpski obrazovni sistem uči decu oba pisma, što doprinosi dvopismenosti unutar jednog jezika. Ovo povećava fleksibilnost i kognitivne sposobnosti, jer deca i odrasli mogu da čitaju i pišu na oba pisma bez problema", navodi on.
Jasna Novakov Sibinovič, direktorka i izvršna urednica "Geopoetike izdavaštva", kaže da "predlog o isključivom otkupljivanju ćiriličnih izdanja od strane Ministarstva kulture traži ozbiljne argumentovane razgovore pre konačne odluke".
"Ignorisanje praktičnih posledica, a isticanje srpskog nacionalnog interesa, temu ćirilice u izdavaštvu nažalost čini snažno ideološki obojenom. Umesto da ova važna i neophodna tema, pojačanje prisustva ćirilice u javnom sektoru, ima za svrhu održanje ravnopravnosti i bogatstva dva pisma, dobili smo predlog koji sadrži uslovljavanje, poništavanje i isključivanje, a sve pod kapom
patriotizma, obesmišljenog od zloupotrebe", navodi ona.
"Argument da mi, kao privatni izdavači, možemo da objavljujemo knjige na kojem god pismu, ali da nećemo dobiti pomoć za latinične knjige, zanemarivanje je činjenice koliko je svakom izdavaču (ukoliko naravno objavljuje kvalitetna izdanja na korist društva i krajnjih korisnika) kontinuirana pomoć države važna", ukazuje Jasna Novakov Sibinović.
Navodi i da, "ako već govorimo o srpskom nacionalnom interesu, on bi mogao biti i adekvatna i kontinuirana briga i podrška države za širenje prisustva i uticaja srpske književnosti u svetu, u smislu sistematske pomoći države za promociju domaćih autora na svetska tržišta i bolje osmišljeni nastupi na inostranim sajmovima knjiga".
U "Laguni", koja ima veliki procenat produkcije domaćih savremenih autora, objavljuju knjige i na latinici i na ćirilici, u zavisnosti od želje autora. Neka izdanja štampaju na oba pisma. Interesantno je da se bolje prodaju latinična izdanja i to u domaćim knjižarama. S obzirom da "Laguna" svoje knjige ima i u knjižarama regiona, a i da one redovno stižu do dijaspore, jasno je da je latinica neizbežna.
"Izdavač koji želi da se zatvori i ograniči na teritoriju Srbije, možda će objavljivati isključivo na ćirilici, no svaki koji ima ambiciju da knjige prodaje i u Crnoj Gori, RS, BiH i dijaspori mora da se opredeli i za latiničko pismo", kaže za "Vreme" Dejan Papić, osnivač "Lagune".
Papić smatra da je malo verovatno da će ova odluka uticati na uređivačku politiku, zato što "otkup kuburi sa mnoštvom drugih problema, počevši od nedopustivo niskog budžeta, pa korist od prelaska isljučivo na ćirilicu ne bi ni izbliza mogla da nadoknadi štetu zbog gubitka čitalaca i tržišta."
On lično smatra da bi ćirilica trebalo da bude povlašćeno pismo, ali bi se, po njemu, to postiglo određivanjem rabata na ćirilička izdanja od nula odsto i oslobađanjem PDV-a.
"Ali, odluka da se dekretom zabrani latinica, uveren sam, ne može doneti gotovo nikakvu korist nikome, a štetu može, i samim bibliotekama i čitaocima koji će ostati uskraćeni za dobre knjige", kaže Dejan Papić.
Ceo tekst možete pročitati na sajtu "Vremena".
