Krivični zakonik (KZ) i Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) ponovo se menjaju - KZ šesti, a ZKP osmi put u proteklih 12 godina.
Osim čestih promena koje, prema mišljenju struke, "unose pravnu nesigurnost", pravnici imaju i brojne druge zamerke.
Izmene jednog od najvažnijih zakona u svakoj zemlji su ozbiljne i treba da privuku pažnju javnosti, rekao je prilikom jednog gostovanja na N1 advokat Rodoljub Šabić.
Član koji je komentarisao kao najlošiji je, rekao je, onaj koji "kriminalizuje objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela".
"Tako je fluidno napisan, da vam omogućava da čoveka optužite za šta vam padne na pamet. Nedopustivo fluidna rečenica. Na primer, objavite poziv na protest i navedete da bi to podrazumevalo postavljanje barikada na toj i toj lokaciji, a neki revnosni tužilac protumači da je to poziv na izvršenje krivičnog dela, pa vas optuži", pojasnio je Šabić.
On je podsetio na optužbe sa kojim su se suočili učesnici demonstracija protiv izbornih nepravilnosti u decembru.
"Ako je nešto što jedva predstavlja prekršaj javnog reda i mira neko kvalifikovao kao krivično delo pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja, onda možete misliti šta znači jedna ovakva fluidna uredba. Hipotetički, ako bih ja objavio neki roman, ili presudu u kome se u detalje opisuje izvršenje krivičnog dela, je li to ovo krivično delo, jesam li učinio dostupnim te informacije? Ja ne verujem da ovo delo može opstati", napominje on.
"Veliki broj ljudi može da padne pod tu optužbu"
Saglasan je i advokat Stefan Ćorda, koji smatra da je ova izmena problematična i zato što ogroman broj ljudi može da potpadne pod tu odredbu, rekao je on za N1.
"Pravnički nema logike, to je jedna rogobatna odredba koja je najšire postavljena i suštinski bi trebalo da se čita od kraja. Kaže se – ako potencijalno neko može da izvrši krivično delo. To se ne kaže kao u nekim drugim odredbama zakona za onoga za koga je utvrđeno da je izvršio krivično delo, pa mu je neko dao tu informaciju. To je problematična odredba jer svašta može da se podvede pod sumnju da neko može da vrši krivična dela“, objasnio je on.
Vlast određuje šta je opasno
Navodi i deo odredbe koja kaže da se to radi "da bi se društvo zaštitilo od opasnih sadržaja".
"Da li vi znate koliko je to opasno? Svako ko u demokratskom društvu smatra nešto drugačijim, to bi predlagač zakona, odnosno vlast, mogla da smatra za opasno. To su sve apstraktni pojmovi. .. A ‘opasni sadržaj’ je pleonazam, svako krivično delo je društveno opasno", naveo je.
Moguća korupcija u javnim nabavkama se neće istraživati, ako je vrednost manja od pet miliona dinara
Tužiteljka Bojana Savović izjavila je da se, prema Nacrtu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, tužilaštvo više neće baviti javnim nabavkama čija je procenjena vrednost manja od pet miliona dinara.
"Ako je u našoj Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije za 2023-2028. godinu zaključeno da su neefikasni mehanizmi kontrole nad javnim nabavkama, iako je opštepoznata stvar da najveći broj nelegalnog novca dolazi iz javnih nabavki (i trgovine oružjem i drogom) u ovim izmenama se uvodi cenzus za javne nabavke", rekla je Savović za Danas.
Kako je ukazala, "javna nabavka čija je procenjena vrednost četiri miliona dinara od sada je nevažna za tužilaštvo".
Zaštićeni npr. pravnici u školama, ali ne i vaspitači u kazneno-popravnim zavodima za maloletnike
Savović se osvrnula i na krivična dela koja posebno kažnjavaju one koji napadnu prosvetne i medicinske radnike i ukazuje da ova krivična dela nisu najpreciznije regulisala ko je tačno zaštićen.
Ona je dodala da se ova izmena odnosi i na napade na njihove porodice.
"Moram reći da takvu zaštitu od 2019. godine imaju samo članovi porodice advokata, a ne i članovi porodica sudija, tužilaca i policajaca. Ove izmene zakona će pružati zaštitu i domarima, čuvarima, spremačicama, kafe kuvaricama, ekonomistima i pravnicima u zdrastvenim i obrazovnim ustanovama, koji takvu zaštitu nemaju ako rade u nekim drugim javnim ustanovama", naglašava tužiteljka.
Tužiteljka je ukazala i da je problem što ovim krivičnim delom nisu obuhvaćeni vaspitači u kazneno-popravnim zavodima za maloletnike.
"Tako će psiholog i pedagog koji rade u školi imati tu zaštitu dok pedagog i psiholog koji rade u centru za socijalni rad, neće. Ni vaspitači koji rade u kazneno popravnim zavodima i koji rade isključivo sa problematičnom i vaspitno zapuštenom decom, neće potpadati pod ove izmene zakona", kaže za Danas tužiteljka Bojana Savović.
"Ukida se neutralnost sudija"
Naše društvo ne sme da dopusti ove skandalnozne pokušaje naprednjaka da onemoguće funkcionisanje demokratije i demokratskih institucija, smatra advokat Aleksandar Olenik.
Prema njegovim rečima, nedopustiv je predlog da se ukine neutralnost sudija i da postanu "pomoćnici tužioca".
Ako ne može tužilac, sud dokazuje da je neko kriv
Detaljnije je objasnio sudija Apelacionog suda Miodrag Majić.
On je podsetio da je Srbija 2011. godine, kako je rekao, “optirala za nešto drugačiji krivični procesni sistem, tj. za približavanje tzv. adverzijalnom tipu procedure“.
Sada se, dodao je, čini da se Srbija vraća unazad.
Izmenama krivičnog zakona, dodao je Majić, sud ponovo uzima aktivnu ulogu i tamo gde tužilac nije uspeo da u dovoljnoj meri dokaže optužnicu, on pronalazi dokaze. Sud se tako, praktično, svrstava na stranu tužilaštva, policije, tj. onih koji vrše krivični progom, objasnio je on.
Šta je sa pretpostavkom nevinosti?
Advokat Sead Spahović tvrdi da se ovde radi o ideologiji, a ne o nezavisnom sudstvu.
"Ovo nisu izmene, ovo je novi zakon! Menja se fundamentalna stvar u zakonu, koncept neutralnog sudije. Postojeći zakon je etablirao prvi put u istoriji Srbije neutralnog sudiju, a to znači da tužilac mora da dokaže optužbe, znači da postoji pretpostavka nevinosti. Jer suština pretpostavke nevinosti da tužilac mora da dokaže svoje optužbe van razumne sumnje, a ne da sudija dokazuje. Građane čeka da onaj ko bude optužen biće osuđen", kaže Spahović za Novu.rs.
Ove "patriote" žele sudiju koji će da završi svoj posao već na pretresu, navodi on.
"Imamo tužilačku istragu i sad da uvedu još inkvizitornog sudiju na pretres – i niko ne može da se odbrani. Oni se pozivaju na ZKP Kraljevine Jugoslavije iz 1929. Taj zakon je donet za vreme šestojanuarske diktature kad je kralj ukinuo Ustav, ukinuo parlament, ukinuo političke stranke", rekao je Spahović.
Hoće li policija ubuduće smeti da batinama iznuđuje iskaz?
Advokat i nekadašnji šef krvnih i seksualnih delikata u Novom Sadu Goran Stupar za Danas kaže da je brisanje ovog krivičnog dela veoma problematično.
"Zabrinjava predlog za brisanje krivičnog dela iznuđivanja iskaza. Kakvu nam poruku šalje država? Da li ovo znači da će policija ubuduće moći da uz batine i pretnje iznuđuje iskaz od građana? Posebno zabrinjava činjenica da je iskaz osumnjičenog dat u policiji u prisustvu branioca - advokata relevantan dokaz u krivičnom postupku pred sudom. Nije mi jasno da je bilo kome pala na pamet ideja da se dekriminalizuje ovo krivično delo. Setimo se samo kako je završio brat osumnjičenog za ubistvo male Danke, koji je najverovatnije preminuo od batina u pokušaju da mu se iznudi iskaz", kaže advokat.
U oktobru su zakazane javne rasprave u apelacionim sudovima, prva je bila juče u Novom Sadu, a slede i rasprave u Beogradu, Kragujevcu i Nišu.
Radna grupa Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 (NKEU) je zamerila to što su oba nacrta od strane radnih grupa pripremana duže od tri godine, a da su stručna i šira javnost dobile priliku da tekst razmatraju samo mesec dana i to paralelno uz tri dodatna pravosudna zakona koji se tiču položaja sudija, javnog tužilaštva i Pravosudne akademije.
"Radna grupa NKEU za Poglavlje 23 poziva Ministarstvo pravde da produži javnu raspravu do kraja godine o Nacrtima Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku koji su javnosti postali dostupni 27. septembra uz obaveštenje o trajanju javne rasprave u periodu 1. oktobra do 1. novembra 2024. godine", navodi se u njihovom saopštenju.
Oni su pozvali Ministarstvo pravde Srbije da preispita dosadašnje korake.
