Berzanski analitičar Branislav Jorgić rekao je danas da mu nije jasan motiv transformacije Elektroprivrede Srbije (EPS) iz javnog duštva u nejavno, jednočalno zatvoreno akcionarsko društvo, a da to ne može biti uvodjenje profesionalnog menadžmenta.
On je rekao da je i u prethodni oblik organizacije te kompanije moglo da se uvede profesionalno rukovodstvo.
„Dato je obrazloženje da transformacija otvara mogućnost uvodjenja profesionalnog menadžmnta. Onaj ko je upravljao EPS-om mogao je da uvede profesionalni menadžment i u prethodnom obliku organizovanja, pa motivi za transformaciju meni nisu jasni“, rekao je Jorgić.
EPS je od juče zatvoreno akcionarsko društvo, emitovano je ukupno 36,5 miliona akcija, nominalne vrednosti 10.000 dinara po akciji, a one su 100 odsto u vlasništvu države.
Jorgić je rekao da ne može da kaže pouzdano da li je cilj takve transformacije privatizacija EPS-a, već da može samo da nagadja, ali je ocenio da bi, ako bi se u sadašnji EPS, kao nejavno akcionarsko društvo uvodio partner, kroz dokapitalizaciju, to bio nejavni postupak.
„Koji su motivi za obavljenu transformaciju ne znam, jedini ispravni način bio bi da se EPS preveo u otvoreno akcioanrsko društvo, čije se akcije kotiraju na berzi i na tržišan, javan način se prodaju i uvode novi vlasnici“, rekao je Jorgić.
Smisao utvrdjivanja vrednosti akcija je, prema njegovim rečima, taj da ona može, ali i ne mora da ima neku nominalnu vrednost i ona je nebitna i nije reper ukoliko se prodaju akcije na berzi.
Bitan pomak u sistemu upravljanja EPS-om, prema njegovim rečima, mogla je da napravi transformacija iz javnog duštva u otvoreno akcionarsko društvo i da se akcije kotiraju na berzi, a da država deo tih akcija proda gradjanima i mobilište domaću štednju i napuni budžet.
Prodajom dela akcija, kako je rekao, na berzi promenila bi se i vlasnička struktura, a na taj način bi se izmenio i sistem upravljanja, pa bi pored predstavnika države u upravljanju učestovali i predstavnici domaćih akcionara gradjana, investicionih i penzionih fondova, osiguravajućih društava, banaka… .
„Mislim da bi to povećalo efikasnost upravljanja“, rekao je Jorgić i naveo primer Dojče Telekoma koji je bio 100 odsto u vlasništvu države, koja je donela odluku o privatizaciji, prodajom desetak odsto akcija i emitovanjem novih akcija.
Prodajom svojih akcija država je, kako je naveo, popunjavala budžet, a s druge strane sredstva od novoemitovanih akcija slivala su se u budžet Telekoma.
Dodao je da je to moglo da se primeni i kod EPS-s koji bi emitovao akcije i prikupio novi kapital za razvoj umesto što se zadužuje.
Zatvoreno akcionarsko društvo je, kako je rekao, nejavno društvo i ukoliko bi došlo do uvodjenja novog investitora to bi značilo da ne bi bilo preko berze i smatralo bi se dokapitalizacijom na nejavan način.
Jedini pravi iskorak u pogledu kapitalnog snaženja i poboljšanja sistema upravljanja je, prema rečima Jorgića, promena vlasničke strukture preko otvorenog akcionarskog društva, kotacijom akcija na berzi i u tom slučaju bi EPS imao obavezu javnog izveštavanja, sve informacije bi bile javne, akcije dostupne domaćim ivestitorima, bez potrebe da država mobiliše sredstva da bi dokapitalizovala EPS.
Menadžment, kako je rekao, treba da čine ljudi koji su iskusni u upravljanju EPS-om, a ne partijski kadrovi.
Na pitanje da li misli da će sadašnji v.d. direktora Miroslav Tomašević biti smenjen Jorgić je rekao da to ne zna, ali ako je pitanje da li bi mogao da bude deo profesionalnog menadžmenta da misli da bi mogao jer je u periodu od kada vodi EPS postigao pozitivne rezultate i poznaje način funkcionisanja kompanije.
„Tomaševiću samo treba dodati još profesionalaca iz te oblasti“, rekao je Jorgić.
Na pitanje kada zaposleni u EPS- mogu da dobiju akcije Jorgić je rekao da to nije zakonski oročeno.
„I Telekom Srbije je nejavano društvo i njegove akcije su svojevremeno dobili akcionari bez naknade, ali ne mogu pravno-formalno da ih prodaju jer se ne kotiraju na berzi. Radnici EPS-a bi akcije mogli da dobiju odlukom države, odnosno vlade, ali ne postoje rokovi“, rekao je Jorgić.
On je rekao da je zakonito da Skupštinu EPS-a čini jedan član u novom obliku organizovanja, „ali je pitanje šta se dobilo transformacijom iz javnog u nejavno akcionarsko društvo“.
Država se nakon transformacije, kako je rekao, nije isključila iz upravljanja EPS-om jer će i Nadzorni odbor da je konsultuje i država će imati mogućnost intervencije u odlučivanju, za bitne odluke sigurno, a operativne će prepustiti menadžmentu.
