Od juna je meso poskupelo od 50 do 150 dinara, u zavisnosti od vrste. Agroekonomski analitičar Milan Prostran je izjavio za N1 da kriza u stočarstvu traje više od 20 godina i da se ona odražava i ne cenovne tokove. Odgovarajući na pitanje o predviđanju cene mesa za jesen,
Prostran je rekao da "svi inputi govore da bi rast morao biti veći, ali postoje tzv. kočnice - potrošač".
„Ima jedna psihološka potrošačka karakteristika – ako je visoka cena jedna kategorije mesa, primera radi svinjskog buta, filea itd. vi onda bežite ka jeftinijim kategorijama. To je po onom principu ‘koliko para, toliko muzike’. Dakle, potrošač će biti taj koji će mogući veći rast cena kočiti“, smatra Prostran, koji očekuje da se na jesen rast cena smiri.
On objašnjava da se stočni fondovi smanjuju godišnje stopom od 1,5 do dva odsto.
„Posebno je kriza prisutna u svinjarstvu i govedarstvu. Pravo stanje ćemo znati tek 2023. godine kada se bude vršio popis poljoprivrede“, kaže Prostran.
Govoreći o svinjarstvu, Prostran je rekao da kada raste cena hrane za životinje, poput kukuruza i soje, onda se „beži od svinjarstva u ratarstvo i valorizuje se proizvodnja“.
„Godinu dana je visoka cena kukuruza, ona je dostigla svoj maksimum koji ja ne pamtim. Dugo godina je 15, 16 dinara, a došla je na 27 dinara što je najviše uticalo na troškove proizvodnje u svinjarstvu pa čak i u živinarstvu“, smatra Prostran.
Kao dodatne probleme za svinjarstvo Prostran navodi afričku svinjsku kugu i usporavanje kretanja roba zbog pandemije.
Prema njegovom mišljenju stočarstvo nije dovoljno ni podržano merama Vlade Srbije.
„Nivo subvencija koje stočarstvo danas uživa, očigledno zbog ove krize, mora da se poveća“, kaže on.
(N1)
