Cookie Consent by Free Privacy Policy Generator website Kako bi Srbija mogla da kupi ruski udeo u NIS-u?

Kako bi Srbija mogla da kupi ruski udeo u NIS-u?

dokapitalizacija, nis

Ukoliko ruskim kompanijama zbog sankcija bude onemogućen rad, vlasti Srbije su najavile da će im ponuditi otkupljivanje po fer ceni.

Za sada, Srbija neće oduzimati, ni nacionalizovati rusku imovinu – poruka je najvišeg državnog vrha u Beogradu, prenosi Radio slobodna Evropa.

Zvanični Beograd je odbio da se pridruži sankcijama koje su Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i druge zapadne zemlje uvele Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Među ruskim kompanijama koje posluju u Srbiji najznačajnija je NIS (Naftna industrija Srbije).

NIS, nekadašnji državni gigant, u većinskom je vlasništvu ruskog Gaspromnjefta, koji je pod zapadnim sankcijama još od 2014. godine. Zapad je tada uveo sankcije Rusiji zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim. Nakon početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. sankcije su pojačane.

NIS bez odgovora

Na upit RSE kako nove sankcije utiču na njihovo poslovanje i da li razmišljaju o prodaji, mogućnosti koju je nagovestio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, NIS nije odgovorio.

Kompanija je već bila izložena ograničenjima zbog sankcija Gaspromu iz 2014. kada joj je onemogućeno zaduživanje na finansijskom tržištu EU i SAD.

NIS se tada, kako je nedavno saopšteno iz ove kompanije za RSE, okrenuo bankama van Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država i "uspeo je da pronađe model za dugoročni razvoj i nesmetano finansiranje svog operativnog i investicionog poslovanja".

Srbija je 2008. prodala 51 odsto akcija srpske državne naftne kompanije NIS ruskoj kompaniji Gasprom Njeft bez tendera, za 400 miliona evra, u okviru naftno-gasnog aranžmana između Srbije i Ruske Federacije.

Naftna industrija Srbije (NIS) osmu godinu zaredom ne može da uzima kredite od zapadnih banaka usled sankcija Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), pokazuju finansijski izveštaji kompanije.

Kako bi država mogla da kupi ruski udeo u NIS-u?

Vladimir Medović, sa Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, gradu u kojem se nalazi sedište NIS-a, ocenjuje za RSE da Srbija mora da traži neko moguće rešenje u slučaju daljeg pooštravanja sankcija prema energetskom sektoru Rusije ili Gasprom banci.

Upitan po kom bi modelu država mogla da kupi ruski udeo u NIS-u, Medović odgovara "verovatno po istom modelu po kojem je i prodala svoj udeo Gaspromu".

Srbija se međudržavnim sporazumom iz 2008. godine obavezala da će prodati deo svog udela u NIS-u Gaspromu. Taj sporazum su sklopili tadašnji predsednici dve zemlje Boris Tadić i Dmitrij Medvedev.

"Posle toga je taj ugovor konkretizovan između NIS-a i Gasproma. Verovatno bi se koristio isti model koji se koristio i 2008. godine", smatra Medović.

On navodi da postoji mogućnost i da Gasprom proda svoj udeo nekoj drugoj naftnoj kompaniji.

"Ali se onda ostavlja pitanje na koji bi način ta kompanija platila Gaspromu naknadu za kupovinu tog udela ukoliko dođe do pooštravanja sankcija, odnosno isključenja Gasprom banke iz SWIFT-a", naveo je Medović.

Evropska unija je 2. marta donela odluku da u roku od 10 dana isključi sedam ruskih banaka iz SWIFT sistema plaćanja. SWIFT je dominantni svetski sistem za razmenu finansijskih poruka. Koristi ga više od 11.000 finansijskih institucija u preko 200 zemalja.

Ovom odlukom EU onemogućeno je ruskim bankama da sprovode većinu svojih finansijskih transakcija u svetu. Njom za sada nije obuhvaćena Gasprom banka.

Vladimir Medović, vanredni profesor na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu navodi da bi, u slučaju isključenja Gasprom banke iz SWIFT-a, to onemogućilo ovoj banci da vrši plaćanje i prima uplate.

"Gasprom banka je banka Gaspromnjefta. To bi onemogućilo ili bitno otežalo poslovanje Gasproma, pa samim tim i NIS-a", smatra Medović.

Ruske kompanije i institucije u Srbiji

Osim NIS-a koji je jedna od najvećih kompanija, u Srbiji posluje i ćerka firma ruskog Gasproma Jugorozgas (Yugorosgaz), koji se bavi transportom i distribucijom prirodnog gasa.

Zatim Gaspromnjeft snabdevanje (Gazpromneft Supply International), koji pripada holdingu Gaspromnjefta. Ova kompanija u Srbiji vrši drumski, železnički, vodeni i vazdušni teretni transport i pruža usluge u oblasti skladišne logistike u svetu.

Ruska naftna kompanija Lukoil je drugi prometnik naftnih derivata po broju benzinskih stanica na srpskom tržištu. Ona je takođe pod restrikcijama Zapada. U Srbiji trenutno posluju dve banke sa većinskim ruskom kapitalom, API banka ruskog bankara i investitora Andreja Šljahova i Expobank, koja je u većinskom vlasništvu ruskog milijardera Igora Kima.

Takođe, prema Trgovinsko-industrijskoj komori Rusije, u Srbiji posluje i osiguravajuće društvo Sogaz, kao i zajednička rusko-srpska kompanija Azot Agro Dunav za prodaju azotnog mineralnog đubriva.

U Srbiji posluju i Mere ruski diskonti. Na njihovom sajtu se navodi da trenutno imaju 10 otvorenih marketa, a da im je cilj da dostignu broj od 100.

Od ruskih institucija u Srbiji su zastupljeni Ruski centar za nauku i kulturu kao predstavništvo Federalne agencije Rossotrudničestvo i ruska škola pri ambasadi Rusije. Osnivač ruske škole je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Primer preuzimanja udela Etihada u Er Srbiji

Srbija je do sada povećala svoj vlasnički udeo u Er Srbiji kada je u decembru 2020. izvršena dokapitalizacija nacionalne avio-kompanije.

Srbija je povećala svoj vlasnički udeo u Er Srbiji sa 51 na 82 odsto, dok je udeo Etihad ervejza umanjen sa 49 na 18 odsto.

Ova dokapitalizacija je definisana uredbom Vlade Srbije iz oktobra 2020. godine, koja je predvidela meru dokapitalizacije privrednih subjekata pogođenih pandemijom COVID-19.

Trenutno: Se čita...