Cookie Consent by Free Privacy Policy Generator website Koautorka udžbenika o pozivu lidera Dveri na cepanje knjige: Kukavički i neetično

Koautorka udžbenika o pozivu lidera Dveri na cepanje knjige: Kukavički i neetično

sanja petrovic todosijevic, udzbenici, dveri

Sanja Petrović Todosijević, istoričarka i koautorka Kletovog udžbenika za osmi razred, reagovala je na pozive narodnog poslanika Boška Obradovića da se cepaju udžbenici.

Tokom proteklih dana na društvenim mrežama je osvanuo tvit Boška Obradovića, narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije i predsednika parlamentarne stranke Dveri, u kom poziva roditelje učenika osmog razreda da pocepaju stranu iz udžbenika na kojoj se nalazi kratki pasus o LGBT društvenim pokretima, piše Mašina.

U pomenutom tekstu stoji da su LGBT društveni pokreti oni "društveni pokreti čiji se aktivisti i aktivistkinje zalažu za poboljšanje položaja lezbejki, gej osoba, biseksualaca i transrodnih osoba (otuda skraćenica LGBT), koje su često društveno izložene veoma široko rasprostranjenoj diskriminaciji". Pored teksta se nalazi slika zastave duginih boja pored koje piše: "Zastava duginih boja, poznata kao zastava LGBT ponosa, simbol je LGBT društvenih pokreta". 

Radi se o udžbeniku izdavačke kuće Klet koju su napisali i priredili istoričar Aleksandar Todosijević i Sanja Petrović Todosijević, takođe istoričarka i viša naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije, koja je za Mašinu izjavila da ju je pomenuti poziv Obradovića "uznemirio iz više razloga".
 
"Iako je ovaj udžbenik u upotrebi tek godinu dana, ovo nije prvi put da je izložen javnim napadima pa čak i nekoj vrsti linča koji su i tada a evo i sada došli iz konzervativnih, odnosno desno orijentisanih političkih krugova. Nemam ništa protiv toga da desnica polemiše sa savremenim konceptom nastave istorije. Iz, nažalost, sada već iskustva znam da se taj pokušaj 'zagovaranja' drugačijeg pristupa učenju o događajima iz prošlosti završava ili tako što vam se slika, naslovna strana knjige, naziv institucije u kojoj radite ili udruženja koga predstavljate nađe na naslovnoj strani tabloida ili tako što neko pokuša da vas izvrgne 'paljbi' digitalne rulje koju je često vrlo teško zaustaviti i koja se, to sada nije bio slučaj, teško zadovoljava dok nekome ne 'poleti glava'. Ne samo da je protivzakonito već je u velikoj meri kukavički i neetično 'manipulisati' tuđim radom i tuđim glavama dok svoju štitiš poslaničkim imunitetom", objašnjava koautorka udžbenika. 
 
Petrović Todosijević napominje da se temeljnijim čitanjem udžbenika može doći i do lekcija o "određenim političkim idejama koje su takođe počinjale cepanjem, paljenjem i razbijanjem".
Osvrnuvši se na konkretan tekst koji je Obradoviću bio povod za javni "linč", Petrović Todosijević skreće pažnju da je pomenuti tvit posebno problematičan, budući da se iz teksta lako da zaključiti da "Obradovićev tvit ne samo da obmanjuje javnost stvarajući šizofrenu sliku o sadržaju udžbenika čime ga potpuno diskredituje već predočeni tekst lišava svakog konteksta".
 
"Ovaj, sada mi se čak čini prekratak tekst, je deo lekcije koja počinje na 166. strani i koja se zove 'Društvene prilike u savremenom svetu'. Tekst o LGBT pokretima pripada onom delu lekcije koji je naslovljen Mirovni pokreti i borba za ljudska prava. Kada bi roditelji kao što im savetuje Boško Obradović iscepali 172 stranu ne samo da bi svojoj deci ponudili jedan dosta problematičan model ponašanja koji podrazumeva da kad nam se nešto ne dopada onda umesto da sednemo i razgovaramo, bacamo i cepamo, već bi ih lišili mogućnosti da puno toga saznaju", navodi istoričarka u razgovoru za Mašinu.
 
Pomenuta kao i prethodna strana ovog udžbenika posebno su dragocene jer nude uvid u dugu i složenu borbu za ljudska prava, poručuje istoričarka.
 
"Pre svega učenici i učenice puno toga saznaju o Afroameričkom pokretu za ljudska prava u Sjedinjenim Američkim Državama i Rozi Parks, čuvenoj aktivistkinji za ljudska prava koja je 1955. godine odbila na zahtev vozača da ustupi mesto 'belom čoveku' i sedne u zadnji deo autobusa koji je zvaničnim propisima bio predviđen za građane afroameričkog porekla. Uskratili bi svojoj deci mogućnost da saznaju šta je Martin Luter King rekao pred 200 000 ljudi 1963. godine kada je održao svoj čuveni govor 'Imam san'", ističe.
Martin Luter King kaže: 'Imam san da će jednoga dana ova nacija ustati i živeti istinski smisao svog uverenja. Mi smatramo ove istine očiglednim: da su svi ljudi stvoreni jednaki'".
 
Učenicima i učenicama bi bilo uskraćeno da se upoznaju sa svim problemima sa kojima se suočavao Feministički pokret kako tokom Prvog tako i tokom Drugog talasa feminizma boreći se u početku za pravo glasa a kasnije za mnoga druga prava kao što su: jednaka plata za jednak rad, zabrana diskriminacije na radnom mestu, pravo na abortus, pravo na dostupnost kontracepcije, objašnjava.
 
"Volela bih da i vaši čitaoci razmisle koliko nadrealno može delovati zahtev jednog konzervativnog političara u Srbiji 2022. godine da se iz udžbenika cepaju strane sa slikom Roze Parks, Martina Lutera Kinga i zastave duginih boja", naglasivši da su ovi "fantastični pojedinci" ušli ne samo u naše udžbenike već u udžbenike istorije širom sveta "da bi deca sticala znanje i svest o tome koliko je borba za slobodu važna kao i da bi postali svesni činjenice da ona uvek traje".
 
Istoričarka je i roditeljima poručila da čak i onda kada im se sadržaji udžbenika iz kojih uče njihova deca ne sviđaju, knjige ne cepaju.
 
Ceo tekst čitajte na portalu Mašina

Trenutno: Se čita...

Najnovije: Na portalu