Biciklisti kojeg je subotička policija nedavno isključila iz saobraćaja zbog nasilničke vožnje jer je upravljao biciklom sa 4,08 promila alkohola u organizmu, preti kazna zatvora od 30 do 60 dana ili kazna rada u javnom interesu u trajanju od 240 do 360 sati, uz novčanu kaznu u iznosu od 120.000 do 140.000 dinara.
Tako propisuje Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, prema kojem je jedan od najstrožih prekršaja upravo nasilnička vožnja, pod kojom se, između ostalog, smatra i upravljanje vozilom u stanju potpune alkoholisanosti, odnosno sa više od 2,00 promila alkohola u organizmu.
Kako za Danas objašnjava master inženjer saobraćaja Igor Velić, pomenuti zakon definiše bicikl kao vozilo, bez obzira na to što nije motorno poput automobila, autobusa, kamiona i drugih vozila, pa se samim time i biciklista, odnosno onaj koji upravlja biciklom, definiše kao vozač.
“Bicikl je vozilo, a onaj koji vozi je vozač. Imao on devet ili 36 godina, on je vozač i upravlja vozilom. Mora da zna tehniku vožnje, pravila saobraćaja, njegovo vozilo mora da bude tehnički ispravno, da ima svetla, identično kao za automobile, samo što nema registracije, osiguranja i slično. Dužan je da se pridržava pravila u saobraćaju i ne sme da vozi u alkoholisanom stanju i pravi nasilničke vožnje”, objašnjava Velić, koji vodi i Udruženje za bezbednost saobraćaja “Sigurne staze”.
Iako osuđuje svako nedolično, bahato i rizično ponašanje u saobraćaju koje ugrožava ljudske živote, naš sagovornik ukazuje i na to da bicikliste koji voze bicikl u alkoholisanom stanju ne bi trebalo izjednačavati sa vozačima koji voze automobil u alkoholisanom stanju, zbog posledica koje mogu biti daleko veće u drugom slučaju.
“Nije isto voziti bicikl sa 2,00 ili 4,00 promila alkohola u organizmu i automobil. Taj nedgovorni biciklista svakako nema neko veliko opravdanje za to i on može da ugrozi vlastiti život, a vozač automobila sa 2,00 ili 4,00 promila može da prekorači brzinu, prođe na crveno, ne samo vlastiti, nego može i da ugroži život svih koji se u njegovoj neposrednoj blizini kreću, a zakonski se to tretira kao isto”, objašnjava Velić.
Zbog toga su kao mreža biciklističkih udruženja na nivou Srbije predlagali MUP-u da bi trebalo da se radi na izmeni člana 41 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, gde je definisana nasilnička vožnja, kao i člana 329, odnosno kaznene politike za nasilničku vožnju kada su u pitanju biciklisti.
“Delikt je uveden kao reakcija na teška ugrožavanja bezbednosti saobraćaja koja nastaju prvenstveno od strane vozača motornih vozila, što je visok stepen opasnosti. U tom smislu smatramo da je neprimereno i nesvrsishodno ovakvim kaznama teretiti vozače bicikla, jer je stepen izazivanja opasnosti daleko manji, dok je za neke radnje čak i upitan. Takođe, prema nama dostupnoj statistici MUP-a, veliki je udeo biciklista, gotovo 30 odsto godišnje na teritoriji Vojvodine. Kazne za ovaj delikt su u iznosu od 120.000 do 140.000 dinara, uz kaznu od 30 do 60 dana zatvora, te apelujemo da se kroz izmene zakona kazne za bicikliste umanje, odnosno da se promeni kvalifikacija, s obzirom da je nesvrsishodno i suštinski nepravedno tretirati na isti način alkoholisanog vozača autobusa, teretnog vozila i putničkog vozila i alkoholisanog biciklistu na biciklističkoj stazi”, smatra Velić.
Kada su u pitanju pešaci koji u alkoholisanom stanju učestvuju u saobraćaju, master inženjer saobraćaja kaže da oni ne podležu ovim kaznama, već da za njh važi potpuno drugi set kaznenih mera.
“Za njih to ne važi, ali u svakom slučaju, ima i tih nezgoda gde je alkoholisan pešak svojom nepažnjom izazvao nezgodu u kojoj je stradao. Prelazio je ulicu van pešačkog prelaza ili je išao noću po seoskim putevima koji se ne vide, ali to je potpuno drugo, jer on je pešak, a ne vozač, dok je biciklista vozač”, kaže Velić.
On dodaje i da je veliki deo problema bezbednosti biciklista u našoj zemlji nepostojanje infrastrukture, što ističe kao glavni uzrok stradanja biciklista, dok je drugi problem neadekvatna zakonska regulativa.
“U Srbiji su se u periodu od 2015. do 2021. godine dogodile 379 saobraćajne nezgode sa poginulim licima, 10.458 sa povređenim licima i 663 sa materijalnom štetom u kojima su učestvovali biciklisti. U proseku godišnje u saobraćajnim nezgodama pogine oko 50 biciklista i bude povređeno oko 1.500. Takođe, poražavajući je podatak da je u proteklih mesec dana u saobraćajnim nezgodama poginulo osmoro biciklista, što je dvostruko više u odnosu na isti period prošle godine”, naglašava naš sagovornik.
Ističe i da na nivou Srbije ne postoji jedinstveni rukovodeći dokument koji se, u smislu saobraćajne politike, sveobuhvatno bavi principima biciklističkog saobraćaja i svim njegovim aspektima, kao i da je Institut za urbanu mobilnost u saradnji sa domaćim i stranim ekspertima i biciklističkim udruženjima izradio nacrt Nacionalne strategije za razvoj bicikliranja 2022-2026, koja je predstavljena na prvoj Nacionalnoj biciklističkoj konferenciji “Budućnost na dva točka”, ali da njeno usvajanje još uvek nije naišlo na zainteresovanost donosilaca odluka i kreatora saobraćajne politike.
"Takođe, pomenuti Institut je i dao predloge za unapređenje Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i poboljšanje uslova za bicikliste. Nažalost, MUP nije uvažio ni jedan predlog”, kaže Velić.
“Ono što ćete retko čuti od kreatora saobraćajnih politika u Srbiji je da je ključni problem bezbednosti biciklista saobraćajna infrastruktura, koja nije prilagođena ovoj kategoriji učesnika. Samim tim, biciklisti su često prinuđeni da se kreću kolovozom gde ih vozači motornih vozila tretiraju kao vrstu stranog tela ili ometača saobraćaja, a ne kao sastavni deo saobraćajnog sistema”, zaključuje.
Kako alkohol utiče na psihomotorne sposobnosti čoveka
Koliko je opasno upravljati bilo kojim vozilom u alkoholisanom stanju, objašnjava za Danas dr Snežana Šušljik, načelnica Odeljenja psihijatrije u Opštoj bolnici Subotica, koja kaže da ima mnogo faktora koji utiču na alkoholemiju i ponašanje ljudi kada su pod uticajem alkohola, ali da se uopšteno u praksi može podeliti na nekoliko kategorija.
“Delimo na lako napito stanje od 0,50 do 1,50 promila, srednju alkoholemiju od 1,50 do 2,50 promila, teški stepen alkoholisanosti od 2,50 do 3,50 promila i posle toga je teško trovanje alkoholom koje može da dovede do kome”, kaže dr Šušljik.
Kada je u pitanju uticaj alkohola na psihomotoričke sposobnosti čoveka, dr Šušljik kaže da to zavisi od individue, odnosno da li je u pitanju osoba koja prvi put pije ili hronični alkoholičar, da li je muškarac ili žena, da li pije na pun ili prazan stomak, ali da se već kod lako napitog stanja najčešće dešavaju neke psihičke promene, poput slobodnijeg ponašanja i precenjivanja svojih sposobnosti, a da takođe počinje i neprecizna koordinacija pokreta, koji su malo usporeniji.
"Za srednje teško pijanstvo bi se moglo reći da je to jedno pravo pijano stanje i tu su usporeni refleksi, redukovana kritičnost, nestabilnost u hodu, zamagljenost vida i neprecizna orijentacija. Znači, tu već imamo izraženije poremećaje u motorici. Teško pijano stanje odlikuje teturav hod, duple slike, odnosno poremećaj vida, a što se tiče stanja svesti, tu se dešava i da se menja iz budnosti u pospanost i jedno uopšteno odsustvo objektivne procene sebe i svojih mogućnosti. Preko 3,50 promila je jedna prava slika trovanja alkoholom i to je teška psihomotorna oduzetost, zapravo oni onda ne mogu više ni da hodaju i praktično su to ljudi kojima je potrebna pomoć pri hodu. Tu već dolazi do izraženijeg poremećaja svesti i ta svest može da varira sve do kome”, predočava načelnica Odeljena psihijatrije u Opštoj bolnici Subotica.
Ona naglašava i da je jedan od vrlo bitnih faktora tolerancija na alkohol, jer hronični alkoholičari na početku imaju veću toleranciju i mogu mnogo više da popiju, ali da se vremenom tolerancija gubi i od čašice, odnosno od male količine alkohola, mogu da budu jako pijani.
“Jedno piće je dovoljno da dobijete otprilike 0,30 promila. Dakle, čaša vina ili neka žestina. Kada je reč o pripitosti, odnosno do 0,50 promila, to su na primer dve čaše piva, dva i po deci vina ili jedna i po čašica žestine. Srednji stepen pijanstva su već tri flaše piva od pola litre, jedna litra vina ili nekih pet čašica žestine. Za jako pijanstvo treba dve litre vina ili četiri do pet decilitara žestine, a alkoholna koma je da su popili otprilike litru rakije”, kaže dr Šušljik, poručujući da alkohol i vožnja nikako ne idu zajedno.
