Nakon masakra na Cetinju, u kojem je napadač ubio desetoro ljudi, crnogorski MUP saopštava da oružje poseduje 67.545 građana – odnosno da je svaki deveti stanovnik naoružan. Nezvanične procene od ranije ukazuju i na to da u Crnoj Gori na jedan legalno prijavljen komad dođe barem još jedan nelegalan. Na internetu se pojavilo istraživanje navodno najnaoružanijih država po glavi stanovnika. Pokazuje da treće mesto dele Crna Gora i Srbija, odmah iza SAD i Jemena. Zvanična statistika ipak kaže drugačije.
Istraživanje koje je uznemirilo i region i Srbiju, a koje našu zemlju svrstava u sam vrh najnaoružanijih zemalja sveta je, tvrde naši sagovornici, netačno.
Prema podacima navedenim u tom istraživanju iz 2017. godine, Srbija ima 39,1 komad oružja po glavi stanovnika, što je, kažu, potpuno netačno. Obrazlažu i da institut koji je to objavio, između ostalog, nije jasno razgraničio broj legalnih od broja nelegalnih komada naoružanja.
"U Srbiji trenutno ima oko 900.000 komada legalnog naoružanja i ono se nalazi u posedu građana. Imamo registrovanih 580.000 legalnih vlasnika i onda kada to stavimo pod račun dođe ovako – mi imamo 12,6 odsto naoružanih Srba ili imamo sedam komada oružja na 100 stanovnika. Sa tim statistikama koje su legalne i javne i dostupne mi smo pretposlednji u regionu, iza nas je samo Severna Makedonija", navodi Zorica Subotić iz Nacionalne asocijacije za oružje Srbije, članica Upravnog odbora.
Srbija ima jasno uređen i javno dostupan registar vlasnika naoružanja, dok npr. Nemačka, podsećaju upućeni, nema tačan broj legalno naoružanih ljudi. Od 2015. Srbija pooštrava zakonske procedure za posedovanje i nabavku oružja. To je, kažu, uticalo i na smanjene za oko 300.000 komada, sa daljom tendencijom pada.
"Dosta su složene procedure, pre svega osoba koja želi da poseduje oružje ne sme biti krivično gonjena i kažnjevana, takođe mora imati zdravstveni lekarski pregled. Osoba koja želi da poseduje oružje, važno je da prođe bezbednosnu proveru od nadležnog organa unutrašnjeg poslova. Svakako i da ima odgovarajuće uslove za držanje tog oružja i mora da poseduje uverenje da je obučena za rukovanje vatrenim oružjem. Ono što je novi zakon doneo je što je dobro, a to je zdravstveni pregled, mora da se obnavlja na svakih pet godina ko želi da poseduje oružje", ističe prof. dr Vladimir Barović, ekspert za bezbednosna pitanja.
Stručnjaci upozoravaju da stroži zakoni i zabrana građanima da legalno poseduju oružje, može dovesti do povećanog broja nelegalnog naoružanja. Probleme svim zemljama pravi ulazak u trag nelegalnom naoružanju. Za njegov broj koristi se termin "mračna cifra".
"MUP je kroz poslednjih desetak godina izjavljivao da se tu radi o 60.000 komada oružja, pa onda došli do 120.000, pa posle toga je prestao da se izjašnjava šta oni procenjuju da je u pitanju kod nas cifra koja se odnosi na nelegalno oružje", dodaje Subotićeva.
Pitanje koliko građani poseduju ličnog oružja uvek je aktuelno posle tragičnih događaja. Nekoliko uzastopnih masovnih ubistava tu temu pokrenulo je i u SAD. Tako je Senat izglasao zakon o kontroli oružja – jedan od najznačajnijih o vatrenom oružju u poslednjih 30 godina.
Predviđa strože provere kupaca mlađih od 21 godine i finansiranje programa za poboljšanje mentalnog zdravlja i bezbednosti u školama u vrednosti od 15 milijardi dolara.
