Prethodnih 10 dana uhapšeno je nekoliko osoba pod sumnjom da su prodajući državno žito oštetili republički budžet za gotovo sedam miliona evra.
U Rumi, Novom Sadu i na jugu Srbije policija je uhapsila nekoliko odgovornih koji su bili zaduženi za čuvanje žitarica iz robnih rezervi u svojim privatnim skladištima, a koji su tu svoju ulogu zloupotrebili.
Nema sumnje da su pojedinci iskoristili vanrednu situaciju u kojoj se nalaze izvoznici i proizvođači žitarica, piše Danas.
Duže od mesec dana zabranjen je izvoz i pšenice i kukuruza iako ga ima dovoljno i za domaće potrebe i za izvoz, a cene ove robe na svetskom tržištu skočile su kao nikada do sada.
Prema poslednjim dostupnim podacima više od milion tona pšenice i više od 900.000 tona kukuruza u Srbiji dostupno je za izvoz. U privatnim skladištima je i deo državnih rezervi, koje su očigledno kako je počela kriza na tržištu uzrokovana ratom u Ukrajini, bile na udaru onih koji su želeli da zarade preko noći.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže za Danas da nije prvi put da se to dešava i da je i ranije bilo situacija da u momentu kontrole ovlašćeni skladištari nemaju robe, te da je to skoro po pravilu da se ne nađe robe koliko ima u papirima.
"Skladištari znaju da imaju jednom godišnje redovne kontrole i oni se za to pripreme, a kada se rade vanredne, dešavaju se ovakve stvari što ukazuje na to da ovo sistemski nije dobro rešeno", ističe sagovornik Danasa.
On napominje da situacija sada jeste zaoštrenija zbog zabrane izvoza i objašnjava da je kod odabira skladištara sve prilično transparentno. Ipak, kaže da diskreciona prava pružaju prostor za malverzacije.
"U principu se zna i objavljuje lista ovlašćenih skladištara, prilično je komplikovana procedura. Država nema svoje magacine. To je državna roba u tuđim magacinima koji su pod ugovorom sa Republičkom direkcijom i koji iznajmljuju deo svojih kapaciteta Direkciji, zbog čega naplaćuju skladištarinu", kaže Galetin.
Kazni zbog toga je oduvek bilo, tvrdi Galetin.
"Ne može ni sankcijom sve da se reši ako to nije sistemski dobro rešeno. Očito je da postoje slabe tačke u sistemu i jedna od njih je i kontrola fizičkog stanja robe. Čim se vama pojavi da neko nema robe, znači da nešto ne funkcioniše i da to sistemski treba rešiti", napomnje Galetin.
Analitičar Milan Prostran kaže da do devedesetih nije bilo "marifetluka" sa robnim rezervama i da je to tada počelo.
"Posle 2000-ih u nekoliko navrata dešavale su se kriminalne radnje sa duplim dnom bilo je i hapšenja i to je trebalo da bude dobro iskustvo, dobar primer ranijih loših upravljanja i loše kontrole robnih rezervi. Sada je ljudima koji su skloni marifetlucima interesantno jer je došlo do nezabeležonog povećanja cena", napominje on.
Prostran ističe da je važno imati stalnu kontrolu roba koje su date na čuvanje privatnim preduzećima, ističe Prostran, to što je izostalo velika je falinka institucija koje to nisu kontrolisale.
"Ovo što se deislo jeste atak na državu. Neće to da naruši bilans pšenice ni kukuruza u zemlji, ali je pre svega jedan aljkav odnos u tom celom lancu upravljanja i čuvanja u robnim rezervama i pretpostavljam da će neko da odgovara za to, ne samo oni koji su to uradili, već i oni koji to kontrolišu", zaključuje sagovornik Danasa.
