Lični podaci su postali najmodernija i najsigurnija valuta, ističe Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović.
Marinović za Tanjug navodi da svim ostalim valutama vrednost može da raste, ali i da pada, a da podacima stalno raste vrednost i tek će rasti.
"To je iz razloga što ako ja znam sve o vama, ja znam kako da se ophodim prema vama, na koji način i kako da ostvarim za sebe korist", naveo je on.
Marinović kaže da su najbogatiji ljudi na svetu vlasnici najvećih društvenih mreža koje usluge najčešće nude besplatno.
Naglašava da u stvari to nije besplatno i da umesto novca se daju lični podacu, koje te društvene mreže skladište, prodaju drugim kompanijama i onda druge kompanije, pošto prethodno profilišu korisnika i znaju njegove navike, poput toga šta jede, kako se oblači, koje restorane posećuje, koja kola vozi..., zatrpavaju ponudama te vrste roba i usluga.
"Svi su na dobiti osim korisnika. Čak se zna na tom crnom tržištu koliko košta koji podatak", ističe Poverenik.
Na pitanje da razjasni da li su kupci u obavezi da daju broj lične karte prilikom vraćanja robe u nekoj trgovini, Marinović kaže da jesu, ali upozorava da trgovine ne smeju da traže podatke prilikom zaključenja prodaje.
"Po uputstvu koje je izdala Poreska uprava, trgovine su u obavezi da jedan od podataka uzmu broj lične karte, matični broj, ime i prezime, ali u trenutku kada vi kao nezadovoljni ili vraćate robu i tražite novac ili ste platili avansno pa ste odustali od kupovine. Ne smeju da traže u trenutku zaključenja prodaje od svakoga. To ne sme da bude obavezno polje kada naručujete robu, tek ako želite da se vrati novac", ističe Marinović.
Ukoliko uzimaju pri zaključenju prodaje, kako dodaje Marinović, uzimani podaci svih onih građana koji su zadovoljni robom završavaju u njihovoj bazi, a mogu biti korišćeni u razne svrhe.
"Mogu biti prosleđeni nekom drugom ili završe na nekom serveru daleko van granica Srbije", kazao je on.
Nedavno je Narodna banka Srbije obavestila građane o postojanju lažnih stranica na Fejsbuku gde se koristi ime Narodne banke i logo i traži od građana da ostave svoje podatke sa DinaCard kartice u sklopu navodnih promotivnih akcija, a Marinović kaže da je taj slučaj završen, da se slično desilo i sa Poštom i naglašava da su slučajevi u kojima se zloupotrebljavaju originali česti.
"Narodna banka je odmah reagovala, što je prava stvar. Korišćen je logo, naziv Narodne banke, a pre neki dan smo imali i slučaj Pošte. Slučajevi gde se zloupotrebljavaju, da ne kažem falsifikuju originali su veoma česti. Nismo imali mngoo slučajeva kada su u pitanju organi vlasti, ali smo imali slučajeva sa kompanijama poput DIS, NIS i mnoge druge", rekao je Marinović.
Navodi da se obično nude neke pogodnosti, vaučeri, nagrada ako fotokopirate ličnu kartu, obe strane i pošaljete svoju fotografiju.
"I onda se dešavalo da na kućnu adresu stigne račun za neki iPhone ili slično, a vi niste nikada naručili. Potrebno je da, kada vam se svidi na internetu neka ponuda, neke poznate institucije, bilo da se radi o nekom organu vlasti ili kompaniji, proveriti na original sajt stranici institucije da li je to istina ili ne. Prvo, možda je već objavljeno upozorenje da je to laž, a pod dva videćete original naziv mail-a jer nekada se razlikuje u zarezu, tački, nekom slovu koje lako može da zbuni. Izvršite proveru, mnogo će vam biti lakše", poručuje Marinović.
Akcija "Neka ostane lično." koju sprovodi Poverenik u saradnji sa OEBS-om, kako kaže Marinović, pokrenuta je jer je istraživanje urađeno krajem 2020. godine pokazalo da je svest građana u najširem smislu reči na veoma niskom nivou kada je u pitanju zaštita njihovih privatnosti, a posebno ličnih podataka.
"Nismo mi izuzetak, niti crna ovca u Evropi, sve evropske zemlje imaju taj problem i onda smo krenuli ofanzivno na više načina i putem edukacija, okruglih stolova, putem medija, promotivnim spotovima tako da probamo da što veći broj građana osvestimo. Svako je pre svega čuvar svojih podataka i prva brana zaštite vaših ključnih podataka ste vi sami. Ako vi nećete da date te podatke, niko vam ih ne može uzeti", naglašava Poverenik.
Ističe da najčešće preko društvenih mreža postoji opasnost.
"Vi hoćete da skinete neku aplikaciju, kupite neku robu, traže vam razne podatke, vi samo prihvatate. Morate pročitati politiku privatnosti jer ona govori o tome koje vam podatke uzimaju, po kom pravnom osnovu, u koju svrhu, koliko će ih čuvati, da li će se nekome prenositi i koja su vaša prava po tom pitanju jer onda ćete mirnije spavati", poručuje Marinović.
