Zdravstveni radnici su slati u kovid sisteme usmenim naredbama i to bez obzira da li imaju hronične bolesti ili su samohrani roditelji.
Ovo je pokazalo istraživanje "Prava zdravstevnih radnika tokom pandemije COVID-19 u Srbiji". Tokom ovog perioda medicinari su radili nedozvoljeno dugačke smene, a često im je bilo ograničeno pravo za korišćenje dnevnog i godišnjeg odmora, kao i pravo na bolovanje, prenosi Nova ekonomija.
Trećina zdravstvenih radnika koji su popunili upitnik i koji su radili u kovid sistemu boluju od hroničnih bolesti koje su faktor rizika za teži oblik korone, a njih 13 odsto su samohrani roditelji.
Ipak, njih 90 odsto odgovorilo je da ih niko od nadređenih nije pitao o ovim činjenicama pre nego što su ih uputili na rad u kovid sistemu, pokazuje istraživanje koje su radili Beogradski centar za ljudska prava i Sindikat lekara i farmaceuta (SLF).
"Dešavalo se da su oba roditelja zdravstveni radnici i da su oboje upućivani u kvoid sistem bez da se iko pitao gde ce ta deca", rekla je jedna od autorki istraživanja Gorica Đokić iz SLF, prenosi Nova ekonomija.
Čak 80 odsto zdravstvenih radnika koji su poslati u kovid sistem nisu znali koliko će tamo raditi jer im tako nešto nije eksplicitno rečeno, a isti broj nije imao mogućnost žalbe na odluku poslodavca. Petina medicinara je odgovorila da im je ukazano da će, ukoliko ne postupe po ovoj odluci dobiti otkaz, a deset odsto njih poznaje kolegu ili koleginicu koji su dobili otkaz jer su odbili da rade u kovid sistemu.
Pravnica Marina Mijatović, koja je takođe jedna od autorki studije, objašnjava da su u toku pandemije menjani propisi kojima se uređuje rad u zdravstvenim ustanovama, kao i da su donošeni novi, uglavnom podzakonski, akti. Veliki broj novih i izmenjenih propisa dovodi do pravne nesigurnosti, objašnjava ona.
"Česte izmene su dovele do opšte konfuzije i niko od građana nije bio siguran koja su mu prava, a koje su mu obaveze", rekla je Mijatović.
Dodaje i da su instrukcije koje su slate zdrasvtvenim ustanovama često bile nejasne, a da pravne službe u ustanovama nisu komunicirale sa zaposlenima kako bi im pojasnile nove propise.
"Nemamo nijedan primer da je postojala saradnja između pravne sluzbe i zdravstvenih radnika" kaže Mijatović.
Takođe, trećina medicinara je radilo u zaštitnoj opremi u smenama dužim od osam sati, a nisu ni svi koristili pravo na bolovanje.
"Često su zdravstveni radnici odlučivali da ne koriste bolovanje, a nekada im je bilo i zabranjivano da koriste bolovanje", istakla je Mijatović.
