Vlasnik Detla holdinga Miroslav Mišković i njegov sin Marko pravosnažno su oslobođeni optužbi da su utajili porez, dok je vlasnik Nibens grupe Milo Đurašković pravosnažno osuđen na tri godine zatvora zbog toga što je oštetio kruševačku Fabriku maziva.
Ovom odlukom Apelacionog suda u Beogradu preinačena je prvostepena presuda Specijalnog suda kojom je Marko Mišković bio osuđen na godinu dana kućnog zatvora i novčanu kaznu zbog poreske utaje, a Miroslav Mišković na dve i po godine zatvora i novačanu kaznu jer mu je u tome pomogao.
Apelacioni sud smatra da Tužilaštvo za organizovani kriminal nije dokazalo svoje tvrdnje da su Miškovići utajili porez.
Ovom odlukom Miškovići su oslobođeni svih sumnji zbog kojih su bili uhapšeni 2012. godine i imaće pravo da traže odštetu od države zbog neosnovanog boravka u pritvoru i višegodišnje blokade imovine.
Ranije su pravosnažno oslobođeni optužbi za oštećenje putarskih preduzeća.
Odlukom koja je danas objavljena na sajtu Apelacionog suda, optužbi za pomaganje Marku Miškoviću u utaji poreza oslobođeni su pravosnažno i Jadranka Bardić i Živojin Petrović.
Milo Đurašković je takođe oslobođen optužbi za utaju poreza, ali je osuđen zbog zloupotrebe položaja odgovornog lica u vezi sa FAM-om, na tri godine zatvora, tako što mu je kazna smanjena za 15 meseci.
Njegovim saradnicima kazne su smanjene od godinu dana do nekoliko meseci, pa su Dejan Jevtić i Bora Jelić osuđeni na po godinu i po dana zatvora.
Risto Ristić osuđen je na dve godine zatvora, Branislav Jovanović i Srdan Filipović na po godinu dana kućnog zatvora uz elektronski nadzor, a Ljiljana Kostić na 20 meseci zatvora.
Milu Đuraškoviću i privrednom društvu „Šir korporacija" oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela, pa su obavezani da na račun budžeta Republike Srbije uplate – Đurašković 933.748.249 dinara, a "Šir korporacija" 114.207.676,04 dinara.
Oštećeno privredno društvo FAM a. d. sa sedištem u Kruševcu je upućeno na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva.
U vezi sa poreskom utajom koja se stavljala na teret Miškovićima, Apelacioni sud u odluci ukazuje da je bitno obeležje ovog krivičnog dela namera da se potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, koja se mora nedvosmisleno utvrditi.
U konkretnom slučaju u optužnici se, kako se podseća, navodi da je Marko Mišković davao naloge Jadranki Bardić i Živojinu Petroviću da prikriju činjenice od značaja za utvrđenje poreske obaveze, međutim, ovi navodi optužnice, po oceni Apelacionog suda, ne proizlaze ni iz jednog dokaza izvedenog tokom postupka.
Naime, iz zapisnika poreskih inspektora koji su izvršili terensku proveru proizlazi da su oni izvršili uvid u sva dokumenta koja su tamo precizno navedena, iz čega proizlazi da su sve napred navedene činjenice bile poznate i poreskim inspektorima koji su vršili kontrolu.
Zbog toga po oceni Apelacionog suda tužilac nije dokazao koje su to činjenice po nalogu Marka Miškovića prikrili Petrović i Bardić, a u nameri da se izbegne plaćanje poreza.
Apelacioni sud u detaljnom obrazloženju ukazuje da se Marko Mišković branio da ne poznaje poreske propise, dok je suština odbrane Petrovića i Bardićeve bila da u konkretnom slučaju poreske obaveze nije ni bilo.
Podseća se da je Specijalni sud zaključak da se odnos Marka Miškovića, koji je navodno davao naloge Petroviću i Bardićevoj da se prikriju činjenice, zasniva na „odnosu nadređenosti – podređenosti" između Marka Miškovića i Petrovića.
Iz toga je izveo zaključak da je Marko Mišković preneo svoju volju Petroviću koji nije podneo poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku, po stopi od 20 odsto na prihod po osnovu kapitalnog dobitka nerezidentnog obveznika „Mera Investment Fund B. V.", a koji okrivljena Bardić nije obračunala, iako je, s obzirom na višegodišnje znanje i iskustvo, te poznavanje zakonskih propisa, to morala učiniti.
"Međutim, nepodnošenje poreske prijave ne znači po automatizmu da je učinjeno krivično delo poreske utaje, već će to biti krivično delo samo ako se dokaže namera da se prikrivanjem podataka, odredenih činjenica želi u potpunosti ili delimično izbeći poreska obaveza", navodi se u odluci.
To, međutim, u ovom slučaju nije potvrđeno iskazom nijednog svedoka, niti to proizlazi iz pisane dokumentacije, već se, upravo suprotno, u toku postupka pojavilo kao sporno pitanje da li postoji osnov za plaćanje poreza.
Kada je u pitanju Mišković, njemu je stavljeno na teret da je kao lice sa najvećim uticajem na upravljanje, poslovanje i donošenje poslovnih odluka u privrednim društvima u vlasništvu svog sina sa svoja dva saveta pomogao sinu da u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza u slučaju obavezne prijave prikrije činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza i time izbegne plaćanje poreza po odbitku na kapitalnu dobit.
Saveti su se odnosili na to da Markova firma "Mera investment fund B. V." ranije kupljene akcije unese u kapital privredog društva „Mera invest" i da ih zatim „Mera invest" proda Đuraškovićevom privrednom društvu „Nibens korporacija".
Međutim, kako ističe Apelacioni sud, ovi saveti su pravno dozvoljeni i ne predstavljaju radnju izvršenja krivičnog dela poreska utaja pomaganjem.
"Po oceni Apelacionog suda, tužilac za svoje tvrdnje nije dostavio nesumnjive dokaze, posebno ako se ima u vidu da je privredno društvo 'Mera investment fund B. V.' sa Holandskih Antila, a zatim unos akcija kao povećanje kapitala u 'Mera invest' bilo registrovano kod svih državnih organa i upisano kao promena u Agenciji za privredne registre Republike Srbije."
Pritom, kako je već navedeno, iz zapisnika poreskih inspektora koji su izvršili terensku proveru proizlazi da je izvršen uvid u sva dokumenta pa su im bila poznate sve ove činjenice, a nisu utvrdili bilo kakve nepravilnosti.
S obzirom na to da tužilac nije ponudio dokaze na osnovu kojih bi se na nesumnjiv način utvrdilo da je kod Đuraškovića postojala namera da ne plati porez i on je oslobođen od optužbe za to krivično delo.
Đurašković i njegovi saradnici su osuđeni jer su od 6. aprila 2007. godine do 31. decembra 2010. godine koristili položaj odgovornih lica pribavili protivpravnu imovinsku korist za sebe i druge tako što su poslovanje privrednih društava članica „Nibens grup" d. o. o. organizovali na način da se Đuraškoviću, predsedniku kompanije društva „Nibens grup" d. o. o. i privrednom društvu „Šir korporacija" d. o. o. u vlasništvu ovog okrivljenog pribavi protivpravna imovinska korist, a protivno interesima privrednog društva FAM.
Oni su omogućili pribavljanje protivpravne imovinske koristi Đuraškoviću od 933.748.249 dinara, a „Šer korporaciji" 114.207.676 dinara, koliko im je naloženo da uplate u budžet.
Kada je u pitanju kazna za Đuraškovića sud je od olakšavajućih okolnosti uzeo u obzir porodične prilike i neosuđivanost, dok je od otežavajućih okolnosti cenio da pribavljena imovinska korist premašuje novčani cenzus za kvalifikovani oblik izvršenog krivičnog dela.
"Međutim, kako je ovom presudom navedeni okrivljeni oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo poreska utaja, Apelacioni sud ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri godine nalazeći da će se istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja", navodi se u presudi koja je u celosti objavljena na sajtu suda.
Miškovići i Đurašković kao i još četiri okrivljena su zbog nedostatka dokaza istom odlukom Apelacionog suda tada pravosnažno oslobođeni optužbi za zloupotrebe s putarskim preduzećima, zbog čega su bili prvobitno uhapšeni u decembru 2012. godine.
Protiv Miškovića, Đuraškovića, kao i još osam optuženih krivični postupak je pokrenut krajem 2012. godine zbog sumnje da su oštetili putarska preduzeća za više miliona evra i utajili porez.
Tada su bili uhapšeni i posle višemesečnog boravka u pritvoru pušteni su da se brane sa slobode, pošto su položili višemilionska jemstva u evrima.
Nakon izricanja druge prvostepene presude u martu 2019. godine, sud im je posle skoro sedam godina vratio pasoše.
Njima je blokiran veliki deo imovine, koji će nakon ove presude morati da se deblokira.
