Zakon o štrajku ne prepoznaje potpuni prekid rada kada je reč o prosveti, već predviđa štrajk sa časovima skraćenim na 30 minuta.
Uprkos tome, sva četiri reprezentativna sindikata donela su odluku o jednodnevnoj obustavi rada, što znači da tog dana neće biti nastave u školama, piše Danas.
Danilo Gligorić, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS), kaže za Danas da je Zakon o štrajku represivan i ugrožava osnovna ljudska prava radnika.
"Taj zakon očigledno pokazuje da vlastima nije bitna obrazovna i vaspitna uloga škole, nego isključivo uloga bebi sitera i dadilja za decu. I tako je proteklih 20 godina. Ne može se očekivati da će se ovaj zakon izmeniti, jer očigledno odgovara bilo kojoj vlasti", navodi Gligorić.
On kaže da taj zakon ukida štrajk kao oblik legitimne borbe i zloupotrebljava zakon u smislu pretnje radnicima represivnim merama.
"Da li će se oduzeti dnevnica za 'potpunu obustavu rada' isključivo odlučuju oni kod kojih je 'i nož i pogača', tj. Ministarstvio finansija i Vlada, te oni i snose odgovornost za eventualne represalije prema radnicima u pravom, istinskom štrajku, koga sada zovemo 'potpuna obustava rada'. Uvek je aktuelno pitanje da li se treba boriti za svoja prava uprkos represalijama ili izbegavati neprijatnosti, a odreći se prava i sloboda", ističe Gligorić.
Srđan Slović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost", kaže za Danas da prosvetari neće izgubiti ako busu jedinstveni i energični.
Ako budemo pokazali slabost nema šta da tražimo. Dugo sam u sindikatu i sećam se primera da smo i po dve nedelje obustavljali rad pa nikom ništa nije bilo odbijeno od plate. Kroz razgovor sa ljudima se pitanje mogućnih posledica ne postavlja. Oseća se energija i nezadovoljstvo što se potpisano ne poštuje, tako da sam optimista kada je reč o uspehu najavljenog štrajka", naglašava sagovornik Danasa.
Kakve posledice mogu da budu za obustavu rada?
Zakoni o osnovnoj i srednjoj školi predviđaju da nastavnici ostvaruju pravo na štrajk, pod uslovom da obezbede minimum procesa rada škole, što je izvođenje nastave u trajanju od 30 minuta. Ukoliko to ne učine direktor škole pokreće disciplinski postupak, a nastavniku se izriče se mera prestanka radnog odnosa.
"Prosvetnim radnicima je poslodavac direktor škole i on je taj koji bi morao da sprovede tu odredbu, ne ni ministar, ni Vučić, ni školska uprava, već isključivo direktor. Ako neki od njih misli kako je on i njegova fotelja važniji od svih kolega kojima rukovodi, neka slobodno podeli otkaze. Direktori ne žive na Marsu, oni su tu među svojim sugrađanima, tu su im porodice i treba posle živeti među tim ljudima kad uradi nešto tako gnusno. Vlast i ministar će jednom otići, direktorski mandat isto, a on nema gde. Zbog toga baš i nema puno straha", prokomentarisao je sindikalista iz Kragujevca Milan Jevtić moguće posledice po zaposlene u školama koji budu obustavili rad.
Jevtić za Danas podseća da su prosvetni radnici više puta do sada obustavljali rad na jedan dan – i kada je prebijen nastavnik u Bačkoj Palanci, i kada je profesorki engleskog u Trsteniku izvučena stolica…
"Nije bilo nikakvih sankcija zato što i država oseća da bi bilo kakve represivne mere bile kontraprodutivne, iz razloga što i ona zna koliko smo u pravu", smatra Jevtić.
Kada je reč o eventualnom odbijanju dnevnice on kaže da to ne može da uradi direktor škole već Ministarstvo najpre treba da traži i dobije spisak ljudi koji su bili u štrajku, ali da ni to nije jednostavno.
"Jer treba utvrditi ko je bio u štrajku, a ko nije. U mnogim školama je dovoljno da deset ljudi stane i da deca ne idu u školu, a nagađati ko nije radio, a ko jeste je izazivanje haosa. Ukoliko direktor odbije dnevnicu on time krši zakon. Najlogičnije bi bilo da se po završetku štrajka sindikati i Vlada nagode, da sastavni deo sporazuma bude i klauzula da se prema štrajkačima neće preduzimati nikakve mere i da se časovi nadoknade", kaže Jevtić.
On napominje da je u celoj priči sporno to što je prosvetnim radnicima oduzeto pravo na pravi štrajk.
"Nama su to pravo oduzeli i mi se godinama borimo na silu za njega. Ukoliko bismo dobili to pravo onda bismo formirali štrajkačke fondove iz kojih bi se delimično nadomestili gubici, ali to onda ne bi više bilo pitanje hrabrosti, nego pitanje solidarnosti, odgovornosti i, na kraju krajeva, shvatanje svog poziva, a ne da se stalno pitaš šta će da se desi i šta će država da preduzume. Sadašnje zakonsko rešenje je obesmišljavanje štrajka. Jedini pravi štrajk je vraćanje dece kući, a zaposleni da dođu u školu, sednu i kažu: danas nastave neće biti", ističe Jevtić.
Prema saznanjima Danasa, predstavnici reprezentativnih sindikata su u sredu pozvani na sastanak sa premijerom Milošem Vučevićem.
