Zemlje članice EU dogovorile su se da uvedu porez na ekstra profit energetskim kompanijama, a mogućnost da se to desi i u Srbiji pre nekoliko dana je najavio predsednik Aleksandar Vučić.
On je rekao da se razmišlja o uvođenju poreza na ekstraprofit za one koji su u prethodnih godinu zarađivali ogroman profit na obnovljivim izvorima energije.
Vučić je rekao da ćemo morati da "obezbedimo da ta struja mora da ostane u Srbiji, a ne da mi damo nekom što je naš resurs, kao što je vetar, a on lepo zarađuje i izvozi tu struju, iako je vetar naš". Ovo će biti mera, naglasio je, koju će narod sa oduševljenjem da pozdravi, a tajkuni neće.
Na koje kompanije se sve tačno odnosi ova najava još nije poznato, da li na sve energetske kompanije ili samo na one koje se bave proizvodnjom iz obnovljivih izvora energije. Nije poznato ni to koliko bi mogao da iznosi takav porez, niti koliko bi se od njega slilo u državni budžet.
Ni pojedini investitori u proizvodnju iz obnovljivih izvora energija u Srbiji ne žele da komentarišu unapred i nagađaju da li hoće ili neće biti oporezovani dodatno.
Nezvanično, neki od njih i ne osećaju da se ova najava odnosi na njih jer dobar deo preduzeća koje se bave proizvodnjom struje u Srbiji električnu energiju isporučuje uglavnom EPS-u. Zato bi ovakva najava mogla da se odnosi na neke koji tek planiraju da proizvode struju u našoj zemlji, od našeg vetra, a da ga prodaju u inostranstvu po berzanskim cenama.
Ekonomista Milojko Arsić misli da se ta najava, pre svega, odnosi na NIS jer je to najveća kompanija.
"EPS teško da može da se dodatno oporezuje, kao i Srbijagas, jer su u gubicima, tako da od tih velikih jedino NIS i još neki manji proizvođači", napominje za "Danas" Arsić i objašnjava da su EPS i Srbijagas u situaciji da im država daje subvencije, kredite i pozajmice koje ne mogu vratiti.
Arsić napominje da je uvođenje poreza na ekstraprofit opravdano, te da su to i druge zemlje primenjivale i da su neke primenile i u slučaju ove krize.
"Tu se radi o profitu koji nije rezultat neke njihove zasluge, inovativnosti, već nekih okolnosti koje su za njih povoljne, a za druge nepovoljne", ističe Arsić i napominje da bi bilo normalno da se više oporezuju oni koji su imali profit veći od uobičajenog poslednjih godina, odnosno da to treba da se oporezuje po posebnoj stopi.
Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže da je u ovom trenutku zbog krize sa energentima veliko pitanje ko bi trebalo da dođe pod udar toga.
"Naša situacija nije kao u drugim zemljama, gde stvarno ima nekih kompanija koje su ostvarile ekstraprofit. Ovde kod nas je drugačija situacija, država sigurno zna na koga misli i ko je skinuo kajmak", ističe Rajić, napominjući da on ne zna ko bi trebalo da se nađe na toj listi i ko je realno ostvario takav profit.
On podseća da u Srbiji privreda ima problem s tim što se gas godinama uvozio preko firme u Švajcarskoj, i da je do krajnjeg korisnika bilo po tri posrednika.
"Priključak na gas je jednog malog korisnika koštao najmanje između 300.000 i 500.000 dinara, tako da sve ove godine naša privreda plaća. Plaća i visoku cenu struje po angažovanoj snazi jer ona za građane jeste niža nego u EU, ali naša privreda plaća više, jer u EU subvencionišu industrijske proizvođače, pre svega male i srednje proizvođače, dok građane ne", napominje Rajić.
Za privredu bi zato, kako kaže, bilo jako dobro da ima manje posrednika u toj distribuciji gasa ili struje ili da se barem neke dažbine ukinu, poput akciza za struju iz 2014. koja je tada zbog krize uvedena i nikada nije ukinuta.
U Ministarstvu energetike i rudarstva za Danas kažu da su svi napori Ministarstva, kao i prethodnih meseci, trenutno usmereni na očuvanje i unapređivanje energetske bezbednosti, odnosno da se obezbedi dovoljno energije i energenata za predstojeću zimu, kao i na projekte koji će dugoročno unaprediti energetsku sigurnost zemlje.
