Na mesečni rast inflacije u februaru, slično cenovnim kretanjima prethodnog meseca, najviše su uticale cene hrane i to pre svega povrća i prerađene hrane, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).
Inflacija je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u februaru na mesečnom nivou iznosila 1,1 odsto, dok je u odnosu na februar 2021. godine iznosila 8,8 odsto, što je u najvećoj meri u skladu sa očekivanjima NBS.
Mere Vlade Srbije kojima su ograničene cene osnovnih životnih namirnica uticale su da tempo rasta cena prerađene hrane, uprkos i dalje visokim troškovnim pritiscima, u periodu decembar 2021-februar 2022. uspori na oko jedan odsto mesečno, što je dvostruko niže u odnosu na oktobar i novembar 2021. kada je mesečni rast ovih cena iznosio u proseku oko dva odsto, ukazala je NBS u saopštenju.
Kako je objašnjeno, i dalje je blizu tri četvrtine međugodišnje inflacije od 8,8 odsto opredeljeno kretanjem cena hrane i energenata, dok se bazna inflacija, zahvaljujući očuvanoj stabilnosti deviznog kursa, i dalje kreće u granicama cilja.
Cene neprerađene hrane su u februaru, u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 26,3 odsto, dok su cene prerađene hrane bile više za 10 odsto na međugodišnjem nivou.
Visok međugodišnji rast cena hrane, po tumačenju NBS, većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat – visokog rasta svetskih cena energenata i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, prošlogodišnje suše i posledično značajno uvećanih troškova u proizvodnji hrane.
Cene energenata su na mesečnom nivou u februaru porasle za 1,2 odsto, a njihovo kretanje je u celosti bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu, navela je centralna banka i dodala da će kretanje cena naftnih derivata i u narednom periodu biti pod uticajem nove uredbe Vlade Srbije kojom se određuje najviša maloprodajna cena.
NBS je istakla da je u Srbiji, za razliku od pojedinih zemalja centralne i jugoistočne Evrope, međugodišnja bazna inflacija (rast potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike mogu da utiču, i u februaru bila dvostruko niža od ukupne inflacije i iznosila je 4,4 odsto.
