Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) povećao je danas referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na 5,25 odsto.
U istoj meri, kako je navedeno u saopštenju NBS, povećana je i stopa na depozitne olakšice, na 4,25 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice, na 6,25 odsto.
„Donošenjem ovakve odluke, NBS nastavlja da pooštrava monetarne uslove i utiče na ograničavanje sekundarnih efekata troškovnih pritisaka na rast cena putem inflacionih očekivanja. Time doprinosi da se inflacija u Srbiji nadje na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije“, navedeno je u saopštenju.
Dodaje se da to povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno deseto uzastopno povećanje, od aprila 2022. godine, zaključno s kojim je ona povećana za ukupno 425 baznih poena.
Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kako je ocenjeno, ukazuje na „efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope“.
Istovremeno, kako je navedeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, NBS u znatnoj meri doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.
I pored činjenice da je, kako je navedeno, inflacija i dalje u najvećoj meri vodjena globalnim troškovnim pritiscima u proizvodnji hrane i energenata na koje centralne banke nemaju uticaja ili je on veoma ograničen, NBS setom mera nastoji da uspori inflaciju i doprinese njenom smanjenju.
Pored pooštravanja monetarnih uslova podizanjem osnovnih kamatnih stopa i održavanja relativne stabilnosti deviznog kursa, NBS je u prethodnom periodu donela i niz mera kojima je ograničeno poskupljenje finansijskih proizvoda.
„Na globalnom nivou pozitivno se mogu oceniti znaci popuštanja inflacije čemu doprinosi smanjenje cena energenata u poslednjih nekoliko meseci, troškova transporta, kao i sve manje izraženi zastoji u globalnim lancima snabdevanja. Važan podatak predstavlja i usporavanje rasta cena u zoni evra, ali su potrebni i dodatni dokazi stabilnog popuštanja inflatornih pritisaka na globalnom nivou“, navela je NBS.
Prema prvim procenama za decembar, kako je navedeno, inflacija u zemljama zone evra nastavila je da se smanjuje drugi mesec zaredom, zahvaljujući usporavanju rasta cena energenata, dok cene hrane i bazna inflacija još nisu usporile rast.
Ističe se da preliminarni pokazatelji ekonomske aktivnosti ukazuju da je, uprkos oštrom povećanju troškovnih pritisaka i kamatnih stopa, kao i izraženoj geopolitičkoj neizvesnosti, privredna aktivnost zone evra prošle godine bila povoljnija
nego što se predvidjalo, a prema procenama tržišnih učesnika, recesija u 2023. neće biti tako duboka kao što se prvobitno očekivalo.
Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je, kako je navedeno, imao u vidu i da će se nastaviti zaoštravanje globalnih finansijskih uslova, usled očekivanog daljeg pooštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi.
„Očekuje se da će nastavak zaoštravanja globalnih finansijskih uslova doprineti daljem popuštanju inflatornih pritisaka na koje će uticati i nastavak smanjenja cena primarnih proizvoda, kao i da će dalje zatezanje monetarne politike Evropske centralne banke uticati i na nižu eksternu tražnju, ali i na rast cena evroindeksiranih kredita na domaćem tržištu“, navedeno je u saopštenju.
Dodaje se da je odlučujući da postepeno i odmereno pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu, Izvršni odbor imao u vidu da je kretanje inflacije u Srbiji i dalje u najvećoj meri pod uticajem globalne energetske krize, još uvek prisutnih posledica pandemije, kao i suše koja je pogodila region.
Prosečna godišnja inflacija u 2022. iznosila je, kako je navedneo, 11,9 odsto, a prema preliminarnim procenama Republičkog zavoda za statistiku, medjugodišnja inflacija u decembru, kao i u prethodnom mesecu, bila je na nivou od 15,1 odsto.
Najveći doprinos inflaciji potekao je od rasta cena hrane i energenata, dok se bazna inflacija tokom godine kretala na znatno nižem nivou od ukupne, zahvaljujući pre svega očuvanoj dugogodišnjoj relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru.
„Ukupna inflacija ostaće povišena i početkom ove godine, pre svega zbog najavljenog poskupljenja struje i gasa, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. godine“, navela je NBS.
Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije (BDP) u 2022. godini iznosio je 2,3 odsto, a ostvaren je kao rezultat rasta industrije i uslužnih sektora.
Snažan doprinos rastu industrije potekao je od rasta fizičkog obima proizvodnje u rudarstvu, a zatim od preradjivačke industrije, uprkos snažnom rastu cena energenata na globalnom nivou, kao i zastojima u lancima snabdevanja.
S druge strane, poljoprivredna proizvodnja bila je manja zbog suše, kao i aktivnost u gradjevinarstvu u uslovima snažnog rasta troškova gradjevinskog materijala i drugih inputa.
Izvršni odbor je naveo da su, uprkos manjoj aktivnosti u gradjevinarstvu, ukupne fiksne investicije ostale stabilne zahvaljujući snažnom prilivu stranih direktnih investicija.
„Tržište rada i dalje beleži pozitivna kretanja, uz dalji rast zaposlenosti i zarada, kao i smanjenje nezaposlenosti“, navela je NBS.
