Kamatne stope na stambene kredite koje građani već otplaćuju i na one koje će tek zajmiti od banaka, zaključno sa 31. decembrom 2025. godine neće smeti da budu veće od pet odsto.
To je predviđeno Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je Skupštini dostavila Narodna banka Srbije (NBS), prenosi N1.
Taj predlog se odnosi i na fiksne i na promenljive kamatne stope, a ograničenje kamatnih stopa odnosi se na stambene kredite, keš i potrošačke zajmove, dozvoljene minuse i kreditne kartice.
Primena bi trebalo da krene od 1. jula sledeće godine, ali će se odredbe koje se odnose na ograničavanje kamatnih stopa primenjivati od 1. januara.
Novi propis donekle je izmenjen u odnosu na nacrt koji je bio u javnoj raspravi.
Novitet u odnosu na prvobitni nacrt je da do 31. decembra 2025. godine promenljiva kamatna stopa kod ugovora o stambenom kreditu se ne može primeniti, kao i fiksna kamatna stopa kod ugovora o stambenom kreditu se ne može ugovoriti u vrednosti većoj od pet odsto.
Ovim predlogom odložena je primena odredbe koja maksimalnu promenljivu stopu kod stambenih kredita definiše kao "prosečnu ponderisanu stopu na postojeće stambene kredite sa promeljivom stopom uvećane za jednu četvrtinu", i to do 1. januara 2028. godine.
Kad istekne ograničenje kamatne stope na maksimum pet odsto, što je od 1. januara 2026. godine pa do 1. januara 2028. godine, maksimalna promenljiva kamatna stopa kod stambenih kredita odgovaraće prosečnoj ponderisanoj stopi uvećanoj za jednu petinu, isto će važiti i za fiksnu kamatnu stopu.
Najveći broj dužnika koji sada otplaćuje rate stambenih kredita vezanih za evro, to čini po stopi od 4,08 odsto, pošto je do kraja godine na snazi posebna mera NBS, kojom su kamatne stope za najveći broj ovih zajmova ograničene upravo na taj nivo.
Ako Skupština do sledeće godine usvoji novi predlog NBS, kamatne stope za ove dužnike biće ograničene na maksimum pet odsto, i to do kraja 2026.
Predlogom koji je dostavljen Skupštini, pet odsto će biti maksimalna granica i za postojeće i za nove korisnike stambenih kredita, zaključno sa 31. decembrom 2025, nakon toga, zakonom su predviđenje pomenute "formule" kojima bi se maksimalne kamatne stope izračunavale dva puta godišnje.
"Bez ovog prelaznog rešenja u odnosu na Odluku o privremenim merama, koja je ograničila kamatne stope na nešto nižem nivou, usledio bi značajan rast kamatnih stopa usled ponovnog vraćanja na primenu ugovorene stope, imajući pritom u vidu da je trenutna vrednost referentne stope euribor oko 2,9 odsto, dok je prosečna marža (bankarska) tri odsto, što
u zbiru čini 5,9 odsto", navodi se u obrazloženju NBS.
Ocenjeno je da je prelazni rok od godinu dana na prelazak na ugovorenu stopu u ovom trenutku dovoljan jer se očekuje dalji pad stope euribor.
Ograničenje efektivne stope za nove ugovore za kreditne kartice i dozvoljene i nedozvoljene minuse primenjivaće se i na postojeće ugovore, "ali kao ograničenje njihove nominalne kamatne stope", kako je objašnjeno, prema trenutno važećoj referentnoj stopi NBS, kod postojećih kreditnih kartica i dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja, maksimalna nominalna
kamatna stopa iznosiće 17,75 odsto, odnosno 19,75 odsto.
Kada je reč o gotovinskim i potrošačkim kreditima, tu će nove maksimalne stope da se obračunavaju već od 1. januara naredne godine, a "formula" je prosečna stopa uvećana za najviše jednu četvrtinu.
Promenljiva kamatna stopa kod ugovora o kreditu ne može se primeniti u vrednosti većoj od prosečne ponderisane kamatne stope za postojeće ugovore o kreditu iste vrste, odnosno namene i u istoj valuti (indeksacije) uvećane za jednu četvrtinu.
Na internet prezentaciji NBS objavljuje prosečne ponderisane kamatne stope na stambene kredite 1. juna tekuće godine – na osnovu podataka sa stanjem na dan 31. marta te godine, i 1. decembra tekuće godine – na osnovu podataka sa stanjem na dan 30. septembra te godine, predviđeno je predlogom zakona.
NBS će prvi put utvrditi i objaviti prosečne ponderisane kamatne stope na dan stupanja na snagu ovog zakona prema poslednjim poznatim podacima.
