Međugodišnja novembarska inflacija od 15,1 odsto je u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, objavila je NBS i navela da i dalje rast cena hrane i energenata u inflaciji učestvuje sa blizu 70 odsto.
Što se tiče aktuelnih srednjoročnih projekcija, u saopštenju Narodne banke Srbije navodi se da će ukupna inflacija ostati povišena do kraja ove i početka naredne godine, ali će nakon toga početi da opada. Znatniji pad se očekuje u drugoj polovini 2023. a na smirivanje inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.
NBS ističe da su mesečnu dinamiku kretanja inflacije i u novembru obeležili rast cena prerađene hrane, energenata i cena u okviru bazne inflacije te da su potrošačke cene u novembru povećane za jedan odsto na mesečnom nivou, što je znatno sporije u odnosu na oktobar.
Kada je reč o mesečnom rastu cena hrane u novembru od 1,2 odsto; on je, kako navodi NBS, bio određen rastom cena prerađene hrane od 2,4 odsto, dok su cene neprerađene hrane snižene za jedan procenat.
Svetlo na kraju tunela
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić izjavio je da se očekuje zaustavljanje inflacije u Srbiji do kraja godine ili početkom naredne, nakon čega bi krenula silaznom putanjom i do 2024. se vratila u granice cilja od oko tri odsto, kao i da za to već ima naznaka. „Zavisi od mnogih faktora, mada već vidimo neke signale. ‘Svetlo na kraju tunela’ je Amerika koja je zaustavila inflaciju i spušta se. Restriktivna monetarna politika, manje novca u opticaju, učinila je da novac bude skuplji i da građani manje troše i na taj način da se uspori i zakoči inflacija”, rekao je Vasić. On je dodao da se slična situacija dešava i u Evropskoj uniji, pa odatle dolaze i očekivanja da se zaustavljanje i pad inflacije desi i kod nas.
Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene hrane su u novembru bile veće za 22,5 odsto, a visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat. Radi se, pre svega; o visokim svetskim cenama hrane, rastu cena ulaznih troškova u proizvodnji i transportu hrane, kao i negativnim efektima suše u Srbiji i u većem delu Evrope.
Što se energenata tiče, oni su u novembru na mesečnom nivou poskupeli za 1,2 odsto, čemu su podjednako doprineli rast cena naftnih derivata od 1,5 odsto i čvrstih goriva od 2,8 procenata. Bazna inflacija, odnosno indeks potrošačkih cena kada se isključe hrana, energija, alkohol i cigarete, i dalje je znatno niža od ukupne inflacije i u novembru je bila 9,7 odsto, čemu, kako navodi NBS, znatno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.
To što je dinamika ubrzanja bazne inflacije usporila u odnosu na prethodne mesece, prema oceni iz NBS, moglo bi da ukazuje na postepeno ublažavanje troškovnih pritisaka, a ono bi moglo da se objasni i kroz usporavanje inflacije u zoni evra i usporavanje rasta proizvođačkih cena kod nas i u međunarodnom okruženju.
