Cena ogrevnog drveta u Srbiji je oko 100 evra za kubik, dvostruko više nego u Austriji, a bojazan je da će biti i viša kako se približava jesen i povećava tražnja, piše Blic.
Od najmanje resursa u Evropi za proizvodnju ogrevnog drveta do nekontrolisane seče u privatnim šumama, kako navode stručnjaci, uzroci su visoke cene i deficita tog energenta.
Kako je objasnio Dragić Tomić, šumarski inženjer i predsednik šumarske organizacije "Ekošum", Srbija ima nemale probleme kada su u pitanju sami resursi za ogrevno drvo - šume.
Srbija, naime, ima skoro najmanju šumovitost u Evropi, po stanovniku svega 0,3 hektara, najveće i skoro polovično učešće privatnih šuma u ukupnom fondu od 2,2 miliona hektara od svih zemalja u okruženju, a u šumskom fondu sa oko 65 odsto dominiraju lošije šume izdanačkog porekla.
"Austrija, na primer, ima tri puta više šume i tri puta veću ponudu, pa je upola niža cena drveta sasvim logična. Naši građani imaju i tenziju kako ćemo se grejati ove zime, tako da oni koji se već greju na drva kupuju dodatne kubike, a oni koji imaju drugi izvor grejanja, drva kupuju kao rezervu 'za nedaj bože'. Potražnja je drastično skočila, a sa njom i cena", rekao je Tomić za Blic.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da se šume u Srbiji sve više seku, pa je tako obim seče u 2021. godini u odnosu na prethodnu uvećan za 12 odsto. Isečeno je lane 3,4 miliona kubika drveta, od čega u državnim šumama 2,6 miliona, a od ukupne količine za ogrevno drvo je iskorišćeno 1,7 miliona kubika.
"Prema poslednjim statističkim procenama, u Srbiji se više od 800.000 domaćinstava greje na drva i pelet. Ako znamo da je prosečna potrošnja ogrevnog drveta po domaćinstvu sedam kubnih metara, kada je pomnožimo sa brojem domaćinstava, dolazimo do 5,6 miliona kubika godišnje potrebnih za grejanje, što je više od 3,4 miliona kubika ukupno posečenog drveta, kamoli od 1,7 miliona koji su upotrebljeni za ogrev. Jasno je da za nekoliko miliona kubika drveta iz naših šuma uopšte nemamo nikakav podatak da li su završili u pećima građana ili u izvozu, a to je posledica nekontrolisane seče pre svega u privatnim šumama gde, za razliku od državnih, nema nikakve kontrole", tvrdi predsednik organizacije "Ekošum".
