Posebna zaštita za prosvetare i medicinske radnike, strože kazne za silovatelje i obljubu maloletnika - pojedine novine predviđene izmenama Krivičnog zakonika stručna javnost pohvaljuje.
Brinu one odredbe koje bi mogle da ograniče ljudska i građanska prava i slobode. Pa tako, ako izmene budu usvojene, građanima slede strože sankcije, organima prinude više moći, piše N1.
Predviđen je potpuno novi član o javnim skupovima i pozivima na njih.
"Ko putem sredstava infomacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine", stoji u Članu 343 nacrta izmena Krivičnog zakonika.
Piše da sledi kazna i za one koji informacijama pristupaju ili ih prosleđuju.
"Toliko je to široko postavljeno da jedan ogroman krug ljudi može da dođe pod udar takve odredbe. Ovde je zapravo cilj da ti ljudi uopšte ne izađu na proteste. Ovo je opasna odredba i ona guši i slobodu komunikacije, govora i kretanja", upozorava za N1 advokat Stefan Ćorda.
"Ako ja pozovem - vidimo se sutra u Kragujevcu ili vidimo se sutra 'kod konja', to znači da bih ja mogao da budem uhapšen", kaže novinar i jedan od aktivnijh "tviteraša"
Miroslav Miletić iz Kragujevca.
Advokat i nekadašnji šef krvnih i seksualnih delikata u Novom Sadu, Goran Stupar za Danas napominje da je uvođenje ovog novog krivičnog dela opasno i podložno zloupotrebama.
"Izuzetno je široko definisan pojam ovog krivičnog dela i u praksi se vrlo lako može dogoditi da će mediji doći pod udar ove odredbe ukoliko, na primer, objave da je u toku protest poljoprivrednika, prosvetnih radnika ili zaposlenih u drugim branšama, a takav skup od strane nosilaca vlasti bude okarakterisan kao pokušaj državnog udara, rušenja ustavnog poretka, što je sada vrlo čest slučaj. Čini mi se da je cilj zakonodavca da se o eventualnim protestima, blokadama saobraćajnica i slično ne objavljuju bilo kakve informacije da bi javnost ostala anestezirana", kaže Stupar.
Prema njegovim rečima, i brisanje krivičnog dela iznuđivanje iskaza je veoma problematično.
Stupar ukazuje da bi logično bilo da država propisima podigne na veći nivo zaštitu građana od samovolje državnih službenika, a u praksi vidimo da se država polako odmeće, pa umesto da bude u funkciji građana, svetlosnom brzinom stremimo u pravcu da građani budu u funkciji političke elite koja rukovodi državom.
"Zabrinjava predlog za brisanje krivičnog dela iznuđivanja iskaza. Kakvu nam poruku šalje država? Da li ovo znači da će policija ubuduće moći da uz batine i pretnje iznuđuje iskaz od građana? Posebno zabrinjava činjenica da je iskaz osumnjičenog dat u policiji u prisustvu advokata relevantan dokaz u krivičnom postupku pred sudom. Nije mi jasno da je bilo kome pala na pamet ideja da se dekriminalizuje ovo krivično delo", kaže advokat.
U predlogu novog KZ se briše odredba kojom je sada propisano da se državnom tajnom ne smatraju podaci ili dokumenti koji su upravljeni na teške povrede osnovnih prava čoveka ili na ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije kao i podaci ili dokumenti koji za cilj imaju prikrivanje učinjenog krivičnog dela za koje se može izreći kazna od 5 godina zatvora ili teža kazna.
"Zašto je zakonodavcu bitno da se u novom KZ briše ova odbredba? Evo realnog primera: Kako će policajac koji u svom operativnom radu dođe do saznanja da je neki političar na funkciji izvršio krivično delo obavestiti nadležnog tužioca i dostaviti mu dokaze ako isti taj funkcioner dokumente koji mogu služiti u istom tom krivičnom postupku označi stepenom ‘strogo poverljivo’? Ispada da je taj policajac, radeći svoj posao, učinio ovo krivično delo, a da je funkcioner koji treba krivično da odgovara apsolutno nedodirljiv", navodi Goran Stupar.
Advokat Stupar naglašava da suzbijanje kriminaliteta u jednom društvu podrazumeva multidisciplinarni pristup, primenu preventivnih, a ne samo represivnih mera.
"Suština borbe protiv kriminala je istrajnost i doslednost a ne puko pooštravanje kazni. Javna je tajna da su pojedinci ‘nedodirljivi’ za naše pravosudne organe ma šta učinili dok sa druge strane imamo građane na koje se sva sila i represija države sručila samo zato što su se odvažili da iznesu u javnost podatke o zloupotrebama državnih funkcionera", zaključuje Goran Stupar.
