Iako je u Srbiji molerska profesija izuzetno plaćena, prošle godine Građevinska škola Beograd na tržište rada poslala je svega pet molera.
Direktor ove škole Rade Zejak kaže da već pet godina niko od novih đaka ne upisuje smerove zidar, tesar i armičar, iako su, kako kaže, ta zanimanja plaćena suvim zlatom i kod nas i u inostranstvu.
"Trudimo se da promovišemo ove poslove i važnost školovanja i za ove struke, jer su sve više cenjeni i odlično plaćeni. Operatore osnovnih građevinskih radova koji objedinjuju tri oblasti već godinama ne upisujemo, iako tesar koji zna posao može da zaradi oko 2.000 evra mesečno i ovde i u svetu. I druge oblasti se dobro plaćaju, ali ostala je predrasuda da je majstor prljav i pocepan, bedan. Daleko je to od istine. Majstor je danas gospodin čovek", kaže Zejak za Infostud, prenosi Nova ekonomija.
Moleri su naročito traženi u Beogradu, gde je dnevnica oko sedam hiljada dinara, a plata od 100.000 pa naviše. Prema podacima Infostuda, prosečna plata za molere u 2023. je bila 120.772 dinara, a do avgusta meseca ove godine prosečna zarada molera je iznosila 122.900 dinara.
Cene krečenja u Beogradu u proseku su od 3,5 do 10 evra po kvadratu, a određuje ih kvalitet proizvoda i zahtevnost tehnike. Za krečenje nameštenog stana od 50 kvadrata, bez previše popravki, potrebno je dva do tri dana posla, a može da košta od 350 do 1.000 evra.
Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji je registrovano 534 aktivnih privrednih društava i 4.744 preduzetnika čija je pretežna delatnost završni građevinski radovi. Većina iskusnih molera u ovom poslu ipak nije školovana.
Šta kažu moleri u Srbiji?
Aleksandar Savić iz okoline Kragujevca već 18 godina radi ovaj posao, isključivo po preporuci, a nedeljama unapred ima ugovorene poslove.
On navodi da nema ništa protiv varijanti "uradi sam", ali da je ispravljanje tuđih grešaka najskuplja opcija za mušterije.
"Na prvi pogled može da deluje jednostavno, ali danas ima toliko raznovrsnih molerskih proizvoda, namenjenih za različite površine i isto toliko tehnika, pa je važno znati šta sa čim može, a šta nikako ne", kaže Savić.
Danas se, kako navodi, najviše koristi bela boja za zidove, a i tapete se polako vraćaju u upotrebu.
