Nova potrošnja trebalo bi isključivo da ide u pravcu saniranja energetskih potreba i javnih investicija, kaže Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije.
Prema njegovim rečima, treba odustati od bilo kakvog novca iz helikoptera, a pomoć od 100+100 evra za mlade je višestruki promašaj.
"Mi nemamo taj novac, treba da ga pozajmljujemo, a novac nam treba za nastupajuću krizu. Ako bi se ovako nastavilo - to bi bilo dolivanje ulja na vatru. Cela poenta je da bi sada trebalo značajno da se napravi zaokret u fiskalnoj politici, da se politika 'širokog deljenja' poput blizu dve milijarde evra datih stanovništvu što nije bilo opravdano - stavi u stranu i tek tada bismo imali ozbiljne šanse", navodi Petrović, odgovarajući na pitanje da li Srbija spremno dočekuje novu krizu.
Srbija, kaže Pavle Petrović, novu krizu ne dočekuje tako spremno kao što je dočekala ekonomsku krizu izazvanu pandemijom kovida-19.
"Kada je nastupila pandemija, budžet je bio relativno ujednačen – nije bilo deficita, javni dug je bio relativno nizak, na nivou od 52 odsto BDP, ali je zbog mera preduzetih tokom pandemijske krize potrošeno više sredstava nego što je bilo neophodno. Da bi se pariralo krizi, utrošeno je pet milijardi evra, a prema analizama Fiskalnog saveta, moglo je da se potroši upola manje ili bar dve milijarde evra manje", rekao je Pavle Petrović, prenosi N1.
Te dve milijarde sada bi, ističe, dobro došle kada se čeka nova kriza.
"Ova nova kriza predstavlja energetsku krizu, a to udara i na naša javna preduzeća - Srbijagas, a naročito EPS, koja su ostala nereformisana. I to je elementarni nedostatak. Fiskalani savet je još od 2014. ukazivo da je EPS neefikasno preduzeće. U početku je bilo i odgovora od strane vlade, ali u poslednje tri godine odjednom se odnos vlade promenio - zvaničnici su počeli da govore da je sve u redu i da EPS dobro funkiconiše. I onda se desila ona havarija u decembru", ističe Petrović.
On ukazuje da su osnovni problem EPS-a - niske investicije, ispod onih potrebnih za zamenu i to je jedan od razloga havarija u decembru i pada kvaliteta uglja, jer nisu novi otkopi aktivirani.
"Problem je sa visokom zaposlenošću, relativno visokim platama, javnim nabavkama, tehničkim gubicima struje i krađama i to je sve vezano za EPS koji se ne reformiše. Ima još jedan problem van Elektroprivrede, a to je relativno niska cena električne energije. To pred izbore ide toliko nizbrdo da je radikalna reforma neophodna", ističe.
Na pitanje hoće li Srbija moći da izdrži nove cene gasa koje su značajno porasle - na preko 3.500 dolara po kubnom metru, odgovara da će biti veliki izazov vratiti se na period kada smo imali nisku cenu gasa.
"Do marta meseca Srbijagas je sa ovom cenom koju imamo sa Rusima, ali i dodatnim skupljim uvozom, već iz budžeta uzeo 400 do 500 miliona evra. To je ta razlika u ceni kada se kupuje spolja i cene koju plaćaju građani i koja je niža. EPS je, s druge strane, uvezao struju u vrednosti od oko 500 miliona evra. Za sada to nije budžetski trošak, ali je to pokrivano tako što je EPS podigao kredit od 300 miliona evra. I potpuno je neizvesno kako će nereformisano preduzeće taj kredit vratiti. Vrlo verovatno je da će on doći budžetu na naplatu", ukazao je Petrović.
Predsednik Fiskalnog saveta ukazuje da je javni dug podignut zbog pandemijske krize na 57 odsto BDP.
"To je pravi podatak, ne znam zašto ministar finansija izlazi sa udelom javnog duga od 51 odsto BDP što se odnosi na dug Republike. Stvarni javni dug je 57 odsto BDP i još bi mogao da se povećava s krizom, što bi postalo opasno - trebalo bi da se smanjuje. Ono što je delimično dobra vest je da bi se trenutno u budžetu, ako isključimo krizu, deficit mogao držati pod kontrolom na relativnom niskom nivou", navodi Petrović.
