U primeni je godinama najavljivani Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.
Na udaru su svi koji su u roku od tri godine stekli imovinu koja je za 150.000 evra veća od njihovih prihoda u isto vreme, a način na koji će poreznici češljati imovinu "sumnjivih" uključivaće čak i njihovo ponašanje na društvenim mrežama.
Prema novom zakonu, proveri podležu i ljudi koji nose satove od više desetina hiljada evra i hvale se njima na društvenim mrežama, jer će inspektori ubuduće "češljati" i društvene mreže, pa bi najbogatiji trebalo da pripaze šta postavljaju na svoje Fejsbuk, Tviter, Instagram i druge naloge.
Iz Poreske uprave su objasnili kako će izgledati ta provera.
- Između ostalog, odeljenje za prethodni postupak će videti "fejs" određenog lica, "tviter", tu će videti sliku nekog skupocenog sata i onda će pokrenuti pitanje koliko taj sat vredi. On će u kontroli biti u vrednosti imovinskog poreznika. Mi vodimo računa o tome, ali da bi došli do toga odeljenje za rizike treba da kaže odeljenju za prethodni postupak da je to fizičko lice vredno pažnje Poreske uprave - rekao je nedavno medijima Miroslav Đinović, pomoćnik direktora Poreske uprave i predsednik Radne grupe za sprovođenje zakona.
Poreska uprava će praktično proveravati imovinu, njenu vrednost i poreklo ... bilanse, zatim računovodstvene izveštaje, ali i stanje računa u bankama i druge evidencije i baze.
Kada odeljenje za rizike utvrdi nesrazmeru između imovine i prihoda, to fizičko lice ide u prethodni postupak. Odeljenje za prethodni postupak ima zadatak da se pisanim ili elektronskim putem obrati svim onima koji raspolažu podacima koje nisu mogli da preuzmu.
Poreska uprava trenutno ima 20 specijalizovanih službenika za primenu Zakona o poreklu imovine, a zaposlila je i oko 30 poreskih inspektora.
Registar rizika pomoći će da se napravi rang lista onih koji će se kontrolisati, objasnio je pomoćnik direktora Poreske uprave, i istakao da Poreska uprava već sada može da napravi rang listu najbogatijih građana Srbije. Dodao je i da je u toku uparivanje imovine korisnika s prihodima.
Ko će biti proveravan biće utvrđeno godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, koje nisu javne, ali postupak se može pokrenuti i po prijavi građana ili neke institucije.
Obavezno prijaviti i račune u inostranstvu
Zakon će se odnositi jednako na sve građane. Dakle, ne samo na političare i estradu i na državne službenike, već i na ostale građane koji kojih se utvrdi nesrazmera između prijavljenih prihoda i uvećanja imovine.
Novi zakon predviđa da su i svi koji imaju račun u inostranstvu, a rezidenti su Srbije, dužni da prijave i taj prihod.
Period unazad koji se kontroliše nije definisan i Poreska uprava može da ide onoliko daleko koliko određena kontrola zahteva. Postoje metode kojima može da se utvrdi faktičko stanje, navode poreznici.
Porez i do 75 odsto
Zakon predviđa da se poreskom stopom od čak 75 odsto oporezuje nezakonito stečena imovina. Takođe, ako se u postupku provere imovine ukažu osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo, jedinica Poreske uprave o tome obaveštava policiju, Poresku policiju i javno tužilaštvo.
Praktično, zakon predviđa da ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostaće bez tri četvrtine njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, mogao bi da mu bude oduzet celokupna nezakonito stečena imovina.
U posebnu jedinicu Poreske uprave, koja će voditi i sprovoditi postupak, svoje članove treba da delegiraju i MUP, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za sprečavanje korupcije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.
(Blic)
