Podela turističkih vaučera, kao podsticaj domaćem turizmu, zaslužuje da bude preispitana i promenjena jer je ispunila razvojni cilj, a ako neko smatra da za deset godina koliko traje ta mera nije ispunila cilj, neće ga ni ispuniti – rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković.
„Dalja podela vaučera je stvar inercije vlasti. Trebalo bi hrabrije, brže i kvalitetnije ići u razvoj“, rekao je Petković za Betu, ocenjujući takav način podsticanja rasta domaćeg turizma.
Dodao je da su vaučeri, kada su uvedeni, doprineli razvoju domaćeg turizma koji je u odnosu na broj boravaka i noćenja stranaca bio dominantan, ali je počeo da opada.
Građani Srbije su pre dva dana za samo dva sata razgrabili 100.000 turističkih vaučera u vrednosti od po 10.000 dinara za odmor u Srbiji. To se finansira iz budžeta i deo je državne pomoći građanima, a ministar finansija Siniša Mali je rekao da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio dodatnu kvotu.
Za pružanje turističkih usluga preko vaučera prijavilo se 4.000 ugostitelja, spremnih da ponude uslugu građanima koji su ispunili kriterijume da dobiju vaučere jer im primanja ne prelaze 80.000 dinara mesečno, što je za 10.000 dinara više nego prošle godine.
Petković je ocenio da već u startu vaučeri nisu izabrani kao moguća najbolja mera.
„Možda je trebalo primeniti meru obaveznog davanja poslodavaca, u Srbiji poznatu kao regres za godišnji odmor. Ima zemalja koje regres svrstvaju u neoporezivi deo dohotka ako je namenjen za neku vrstu vaučera ili drugog instrumenta potrošnje“, rekao je Petković.
Naveo je da tu meru primenjuje Mađarska i da je to bolja mera jer se novac ne uzima iz budžeta, već se koriste postojeća sredstva poslodavca koja inače odlaze zaposlenom, a vlasnici firmi su zainteresovani za tu meru zbog toga što je oslobođena od poreza.
„U Srbiji je regres oporezovan, a može da se koristi u zemlji u kojoj radnik želi, a u zemljama gde je neoporezovan, sredstva poslodavca su usmerena na domaći turizam“, rekao je Petković.
Dodao je da se na taj način ostvaruje određeni promet u domaćem turizmu i budžet bi imao prihod od tog poreza.
Podela vaučera je, po rečima Petkovića, mnogo jednostavnija mera i zahteva angažovanje resursa koji se bave turizmom i operatera, u ovom slučaju Pošte Srbije, ali se ne angažuje Ministarstvo finansija koje zaduženo za promenu propisa i obračun poreza.
Verovatno su, kako je rekao, u Srbiji vaučeri izabrani zbog jednostavnije primene. Problem sa tom merom je, kako je rekao, što ona vremenom gubi na delotvornosti, pa se mora s vremena na vreme menjati jer „privreda brzo pronađe prečice kako da zadovolji formu, a da se ne bavi suštinom“.
„Davaoci turističkih usluga su se navikli na vaučere i brzo opreme nekakav objekat, a ako imaju veći broj smeštajnih jedinica, već kalkulišu da ne prijave jedan broj soba ili ih najjeftinije opreme“, rekao je Petković.
Naveo je da je u Srbiji već opremljen dovoljan broj soba te nema potrebe da država i dalje kroz vaučere stimuliše njihovo opremanje jer su sada važniji drugi razvojni ciljevi. Ocenio je da je korisnije tražiti da smeštajne jedinice budu višeg kvaliteta, da budu energetski efikasnije, troše manje vode i slično, u skladu s ciljevima održivog razvoja turizma.
On je rekao da je problematično i to što je napravljena selekcija građana – neki mogu, a neki ne mogu da dobiju vaučere.
„Kategorija turista koji se stimulišu da odlaze na odmor su turisti jedne vrste – najjeftiniji turisti, što znači da se podstiče razvoj jeftinijeg domaćeg turizma što nije najbolji razvojni cilj jer ne podstiče vanpansionsku potrošnju i podizanje kavliteta usluga“, rekao je Petković.
