Nakon što je kineska kompanija "Kangaroo treasure" prevarila skoro 100.000 građana Srbije, postavilo se pitanje koliko je moguće zaštititi se od internet prevara.
Iako ne postoji potpuna zaštita, neki pokazatelji mogli bi građanima da ukažu na to da su postali žrtve internet prevara.
Advokat Denis Bećirić, u razgovoru za Nova.rs, ističe da je na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR) teško otkriti da li se iza imena neke kompanije krije prevarant ili ne.
"Podaci na APR-u su dostupni svima, međutim, ni ti podaci ne moraju da ukazuju na to da li je u pitanju prevara ili ne. Firme možete da osnujete sa minimalnim početnim kapitalom i da budu uspešne i da rade pošteno. S druge strane, mogu da budu i prevarantske firme, a da imaju neki veći ulog", kaže advokat Bećirić.
Komentarišući slučaj sa kineskom kompanijom "Kangaroo treasure", advokat ističe da postoje neki pokazatelji koji mogu da uključe "crvenu lampicu".
"Svi oni koji se bave prevarama, time se bave profesionalno i trude se da budu što bolji, pa su te prevare osmišljene jako dobro. U ovom slučaju, koliko sam uspeo da ispratim, u pitanju je piramidalna šema kao što je to bio slučaj sa štednjom kod Jezde i Dafine. Prvih nekoliko krugova ljudi zapravo dođe do određene količine novca, ali takva struktura pre ili kasnije doživi svoj krah, tako da velika većina ostaje bez novca, a samo oni pri vrhu profitiraju", navodi advokat i dodaje:
"Preporuka je da se ljudi ne zaleću na tako neke 'lake' internet zarade i da vrlo dobro razmisle pre nego što uđu u tako nešto. Neki pokazatelji mogu biti sumnjivi. Možete, recimo, proveriti da li je firma bila u blokadi, da vidite koliki je osnivački ulog, da proverite koliko dugo postoji firma, na koga je registrovana, na kojoj je adresi. Neki podaci mogu da upale lampice i da sugerišu da je u pitanju prevara. U slučaju da postoji više firmi registrovanih na istoj adresi verovatno je u pitanju fiktivna adresa što odmah ukazuje da tu nešto nije u redu".
S druge strane, Bećirić navodi i da naš pravni sistem poznaje krivična dela pod koja potpadaju ovakve radnje.
"Zahvaljujući odeljenju za visokotehnološki kriminal MUP-a, posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu kao i Sudu, moguće je procesuirati ovakve slučajeve. Jedini preduslov je da prevaranti budu uhvaćeni. Međutim, u ovom slučaju su u pitanju strani državljani tako da nije lako ni pronaći izvršioce, ni uhvatiti ih kao ni procesuirati", kaže ovaj advokat za Nova.rs.
Zaključuje da građani koji su prevareni od krivičnih postupaka nemaju puno.
"Građani koji su oštećeni se upućuju na parnicu za nadoknadu štete. Retko kad po krivici ostvare nadoknadu svoje štete. Tako da je dug i trnovit put prevarenih da dođu do svog novca nazad, ako ikad dođu", kaže sagovornik beogradskog portala i dodaje da teško da možemo da očekujemo da ćemo u krivičnom postupku dobiti svoj novac nazad.
Katarina Jonev, stručnjakinja za sajber kriminal, ukazuje na činjenicu da su internet prevare postale najbrže rastući kriminal na svetu. Budući da živimo u kapitalističkom sistemu, mnogima je laka zarada na internetu primamljivo rešenje za sve probleme.
"Po ugledu na sve influensere koji žive skupocene živote, građani dolaze do zaključka da je internet zarada jedno od najlakših rešenje, međutim u brojnim slučajevima se to do sad ispostavilo kao pogrešno", kaže Jonev.
Kao jedan od ključnih saveta koji nam mogu pomoći da se sačuvamo od internet prevare, Jonev ističe pozadinu, odnosno "background" firme.
"Neophodno je da pored APR-a, obratimo pažnju i na istorijat poslovanja te kompanije na Guglu jer se tamo nalazi dosta podataka i informacija koji nam mogu biti od pomoći. Oprez i stalne provere su neophodne kada se nalazimo u jednom takvom prostoru kakav je internet", zaključuje sagovornica Nova.rs.
