Odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da zemlje neprijateljski nastrojene prema Rusiji moraju da plaćaju gas u rubljama, izazvala je jačanje rublje i užurbanost u Evropskoj uniji.
Kako Srbija nije za sada na listi neprijateljskih zemalja, ta odluka za Srbiju ne važi. To, međutim, ne znači da neće pogoditi i našu zemlju.
Kako su ruski tenkovi prešli ukrajinsku granicu, tako je skočila cena gasa i cena nafte. Vrednost rublje je pak naglo opadala. Svaka objava sankcija obarala je rublju i svaka kontramera ruskih vlasti ju je pomalo podizala.
Najnovije rešenje ruskog predsednika da natera neprijateljske države da gas plaćaju u rubljama rezultiralo je da je novim jačanjem rublje što je bio jedan od ciljeva.
Ideja je, objašnjava za N1 profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Svetozar Tanasković, da se jedan deo tražnje za ruskim rubljama prebaci u inostranstvo.
"Do sada su sve zemlje koje su uvozile gas plaćale u evrima, direktno, i na taj način je Rusija dobijala evre za plaćenje svojih ostlaih obaveza i uvoza, a sada pošto su trenutno sankcije uvedene, centralna banka ne može da vrši transfere sa drugim zemljama, a ovo bi bio neki način da se na silu te transakcije ruske centralne banke i ostalih evropskih banaka ponovo omoguće", navodi Tanasković.
Međutin, Putin je ovim evropske zemlje pozvao i na odmeravanje snaga. Zapravo im je rekao - vi sad morate da prekršite sopstvene sankcije koje ste nama uveli, da biste ostali pri gasu, pa vi sada vidite da li hoćete, kaže urednik ekonomije u dnevnom listu "Danas" Aleksandar Milošević.
"Ako sad zbog tog ponosa i svog integriteta odustane od toga i kaže: 'ne, ne, ne, mi nećemo', onda je pitanje - pa čekaj zašto onda to niste uradili prvi dan i sačuvali Ukrajinu? A, s druge strane, ukoliko na kraju kažu: 'dobro, nema veze, ipak ćemo plaćati', onda se tu jasno pokazuje kakav je odnos snaga", ističe Milošević.
Potpuno odstajanje od ruskog gasa nanelo bi štetu i Rusiji i EU, ističu stručnjaci. Putinovo rešenje, ali i izjave evropskih zvaničnika da se ne može bez velike štete za sopstevenu privredu odustati u kratkom roku i u potpunosti od ruskog gasa, uticale su na cenu gasa tako da je on na evropskoj berzi nastavio da poskupljuje.
Mesečni prosek rasta cene gasa je skoro 25,5 odsto. I to utiče i na cene i u Srbiji. Pored toga, postavlja se i pitanje NIS-a koji je u većinskom ruskom vlasništvu te formalno i on podleže sankcijama.
"Postoji mogućnost da EU izuzme NIS, jer je to postavljeno kao jedno etičko pitanje - svoje kompanije ste izuzeli od zabrane uvoza ruske nafte i gasa, a naše kompanije, sprske, pogađate i onda je izgleda i EU možda voljna da Srbiji tu izađe u susret, ali opet mi ne znamo da li će se to dogoditi, i to je možda vezano za određene političke poteze Srbije", ocenjuje Milošević.
Ostao Gasporom u Srbiji ili ne, kriza će se ovde svakako osetiti, uveren je Tanasković.
"Jednostavno kada pogledate cenu barela kolika je bila juče, vidite u stvari da celokupna situacija se preliva na cenu nafte, ne samo u svetu, nego i kod nas", ukazuje on.
Cena sirove nafte je rasla i padala od početka invazije na Ukrajinu u mesečnom proseku veća za skoro 18 procenata i na kraju radne nedelje je oko 112 dolara za barel, a godina je počela sa cenom od oko 75 dolara za barel.
