Samo prošle godine Holandija je izvezla jaja, mlečnih proizvoda, cveća i mesa u vrednosti od 36 milijardi evra. Ceo srpski izvoz prošle godine bio je 28,6 milijardi evra.
Holandija ima četiri miliona krava, mi ih nemamo više od 725.000. Ova zapadnoevropska zemlja ima 13 miliona svinja, u celoj Srbiji ih je danas koliko i posle Drugog svetskog rata - oko dva miliona.
Holandija je četiri puta manja po površini od Srbije, a otprilike ista kao Vojvodina. Osim toga, Vojvodina i Holandija imaju još jednu zajedničku stvar - plodno zemljište, i jednu vrlo bitnu razliku - odnos države prema tom zemljištu, navodi Danas.
Odnos holandske države je jasan i očigledan jer su oni druga zemlja na svetu po izvozu poljoprivrednih proizvoda, u Srbiji je sve mnogo nejasnije, od toga na koji način država pomaže ovaj bitan sektor, do toga kako se odnosi prema poljoprivrednicima i zemljištu.
Prodaja kvalitetnog zemljišta budzašto stranim kompanijama i ustupanje državne zemlje u zakup samo velikim biznismenima, najveće su zamerke domaćih poljoprivrednika koji se plaše kakvu bi budućnost ovaj sektor mogao da ima. Stotine hiljada hektara plodne vojvođanske zemlje je u rukama države, a "obični" ratari sve teže dolaze do nje. Dobar deo te zemlje rasprodat je domaćim veleposednicima, ali i stranim kompanijama, koje su se "ušunjale" na mala vrata, dobile zemlju i gazdinstva po niskim cenama - poput pojedinih kompanija poreklom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Al Dahre, Al Rawafeda, Jugo Elit Agra.
"Najveći deo državne zemlje je prodat Al Dahri. Zemlju su ranije pokupavali naši ljudi, a sad je veliki problem bio i to što je ta zemlja, na kom je je bio Poljoprivredni kombinat
Beograd (PKB), dat Al Dahri za jako malo novaca, po 6.000 evra za hektar. Jedan deo poljoprivrednika iz Banata u to vreme je bio spreman da kupi tu zemlju koja se naslanja na Čentu, Barandu, ali im nije data prilika", kaže za Danas Đoka Ćurčić, poljoprivrednik iz Vilova.
On ističe da u Banatu dobar deo državne zemlje rade domaći tajkuni. Napominje da su velike korporacije uzele najveći deo državne zemlje da rade i da mladi poljoprivrednici ne mogu da dođu do njiva.
"U Banatu imamo mnogo državne zemlje, nekada se moglo doći u zakup te zemlje, redovno, licitacijom. Građani su učestvovali na licitacijama za zakup, u nekoliko krugova se to odlučivalo, a tek u trećem krugu su ljudi 'sa strane' mogli da dođu i da se prijave", napominje ovaj poljoprivrednik, koji obrađuje 17 hektara svoje i 15 hektara tetkine zemlje.
Od države ne uzima ništa u zakup, jer ta zemlja više nije dostupna "običnim" poljoprivrednicima.
"I oko tog zakupa je bilo malverzacija jer je zemlja naših predaka prodata nekim ljudima sa strane. Ta naša zemlja je prodata, a posle je u restituciji naslednicima ponuđena neka druga zemlja, dalje odavde, lošijeg kvaliteta", kaže Ćurčić, koji je treća generacija u svojoj familiji koja za život zarađuje od obrade zemlje.
Pored domaćih igrača, u igru ulaze i strani
Do pre nekoliko godina najveći zemljoposednici u Srbiji bili su Petar Matijević, Miodrag Kostić i Miroslav Mišković, ali je sada konstelacija snaga na srpskim oranicama drugačija, kaže član Nacionalnog konventa EU u Srbiji Branislav Gulan.
Ova tri biznismena među domaćim privrednicima slove za vlasnike najviše hektara vojvođanske zemlje. Međutim, poslednjih godina situacija se promenila jer su se u igru oko zemljišta uključile i neke druge, strane kompanije.
"Najveći deo zemljišta koji su kupili stranci kupljen je odmah nakon pljačkaške privatizacije koja je usledila tokom dvehiljaditih. Trenutno četiri stranca drže 120.000 hektara u Vojvodini, a isto toliko je domaćih krupnih veleposednika", ističe Gulan za Danas.
Biznismen iz Novog Sada Petar Matijević, vlasnik industrije mesa i grupacije koja ima više od 70 preduzeća, prema informacijama koje ima Gulan, obrađuje 33.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a od toga u vlasništvu ima 28.000 hektara. Osnivač i vlasnik kompanije Almeks iz Pančeva Miroslav Aleksa obrađuje 20.000 hektara, od čega je polovina u zakupu.
Uz ove domaće privrednike koji su budućnost svog biznisa videli u poljoprivredi i vojvođanskoj zemlji, poslednjih godina su na plodne ravničarske lance oko bacile i firme iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, što skreće pažnju javnosti jer domaće zakonodavstvo ne dozvoljava prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima.
Ceo tekst čitajte na OVOM LINKU.
