Nova ograničena cena hleba, poznatog pod nazivom "sava", od 10. avgusta iznosiće maksimalno 53,50, umesto sadašnjih 49 dinara.
Do ove manje korekcije, od 4,5 dinara, kako pišu Novosti, dolazi jer su porasli troškovi proizvodnje te namirnice. Istovremeno se očekuje pojeftinjenje svih ostalih vrsta hleba u marketima, jer trgovačka marža neće moći da premaši 40 odsto u odnosu na proizvođačku cenu, a sada je prosečna 85 procenata.
To će biti definisano u izmenjenoj uredbi kojom Vlada nastavlja da kontroliše cenu osnovne vekne kako bi zaštitila standard građana.
Prvo ograničenje propisano je u novembru prošle godine, a poslednje 10. maja, kada je utvrđeno da "sava" košta 49 dinara. Važenje te Uredbe ističe 10. avgusta.
Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica kaže da je računica tog udruženja pokazala da bi cena ove osnovne vrsta hleba trebalo da bude 59 dinara, ali da je, na kraju, postignut dogovor za 53,50 dinara.
"Predstavnicima Vlade smo ukazali na probleme sa kojima se pekari suočavaju i povećane troškove proizvodnje, zbog kojih je neophodna korekcija cene. Poskupeli su gas i gorivo, i znatno su povećane i plate radnicima, jer na tržištu nema dovoljno pekara i prodavaca. Cena transporta po jedinici proizvoda, što znači bez obzira na to da li se prevozi hleb ili kifla, iznosi oko 11 dinara, a do pre nekoliko meseci je bila osam dinara. U proizvodnji se koristi gas koji je, takođe, poskupeo", kaže Pralica za "Novosti".
On navodi da pekari dobijaju od države brašno iz robnih rezervi po subvencionisanoj ceni da bi osnovnu vrstu hleba proizvodili jeftinije, kako bi se očuvao standard građana. Da nema te pomoći države, kako ističe, "sava" bi koštao najmanje 70 dinara.
"Očekuje se pad cena svih ostalih vrsta hleba, osim 'save', kada počne primena nove uredbe, u svim hiper, super, mega marketima i malim trgovinskim radnjama. Trgovci neće moći više da naplaćuju 'paprene' marže, koje sada, u proseku, iznose 85 odsto proizvođačke cene. Bezobrazluk je što to rade u vreme krize. Sa Vladom smo postigli dogovor da marže, sa svim njihovim rabatima i superrabatima, ne mogu da pređu 40 odsto", navodi Pralica.
Sada tost hleb, koji u nabavci košta 85 dinara, u maloprodaji dostiže 180 i 200 dinara. Kada se budu primenili novi propisi, on će u marketima moći da košta 120 dinara.
Kako Pralica ukazuje, pekarski sektor trpi najveće posledice globalne krize, jer je poskupelo bukvalno sve, čak i pakovanja i kesice. Za njihovu proizvodnju se za to koriste granule plastike koje se prave od nafte, koja je na svetskim berzama poskupela.
On je istakao da se nada da će cena pšenice da se zadrži na sadašnjem nivou, ali misli da će to teško biti moguće zbog suše. Ako bude dalje skakala, to će se odraziti na poskupljenje pekarskih prizvoda. Cena pšenice je u prethodnom periodu rasla i sada je na nivou od oko 40 dinara sa PDV-om.
"Poslednjih godina su veliki problemi, jer nema dovoljno pekara i prodavaca. Zato su njihove zarade porasle. Plata pekarskih majstora, a to je težak rad, ima i beneficije, kreće se od 90.000 do 150.000, a oni koji rade noću primaju i 180.000 dinara. Zarada prodavačica u Beogradu je od 50.000 do 60.000 dinara. Proizvođači imaju dve mogućnosti, ili da stave katanac ili da plate radnike", zaključuje Pralica.
