Predstavnici Unije poslodavaca Srbije (UPS) poručuju da bi Krizni štab trebalo da se bavi medicinskim problemima, dok bi probleme privrede trebalo da rešava posebno telo. Objašnjavaju da su mere Kriznog štaba poslodavcima često bile nejasne, pa su im stvarale brojne probleme i nedoumice.
rema mišljenju predstavnika UPS, krakoročne mere koje se donose zbog zaštite od kovida više nisu dovoljno efikasne, pa je privredi za dalji opstanak potrebna ozbiljnija dugoročna strategija.
"Ovo već izgleda kao jedno stanje u kojem ćemo živeti, moramo da se snađemo, da reagujemo, organizujemo poslovanje i život", smatra predsednik Izvršnog odbora UPS Andreja Brkić.
On kaže da je trenutna forma u kojoj postoji Krizni štab neodrživa, kao i da bi on trebalo da se bavi pitanjima poput vakcinacije i približavanjem ostalih informacija iz oblasti medicine.
Brkić je poručio da bi u rešavanje aktuelnih ekonomskih pitanja trebalo da se uključi i Fiskalni savet, sa dobrim predlozima za aktuelnu situaciju u privredi.
Direktorka Sektora za pravne poslove i socijalni dijalog UPS, Svetlana Budimčević, kaže da privredi treba da se pomogne finansijski, operativno, kao i sa ciljem da se podstakne njen dalji razvoj.
"Privreda želi da radi, niko nije osnovao preduzeće da bi živeo od državne pomoći", napominje Budimčević.
Prema njenim rečima, neophodno je da ne stoji proizvodnja, kao i da funkcioniše sektor usluga i dodaje da su među najugroženijim privrednim granama ugostiteljstvo i turizam.
"Na sve moguće načine ugostiteljskim objektima i tržnim centrima treba omogućiti da rade, uz zaštitne mere", napominje Budimčević.
Predstavnica Unije poslodavaca podseća da je ta organizacija Vladi Srbije već uputila neke predloge, čiji je cilj da se privrednicima olakša poslovanje:
- da se ugostiteljima smanji PDV-a za hranu i piće na 10 odsto,
- da se smanji porez na dobit,
- da se odloži plaćanje poreza za poslodavce kojima je bilo zabranjeno da rade zbog pandemije,
- da se obustavi uvođenje novih taksi i parafiskalnih nameta, jer ih trenutno ima oko 1.200 i predstavljaju veliko opterećenje, a uvođenje novih privredni sistem ne bi mogao da izdrži,
- da se poslodavci koji nisu mogli da rade oslobode od plaćanja nameta lokalnim samoupravama (takse za reklame, naknade za isticanje natpisa firme, za postavljanje panoa, za letnje bašte, za ekološku taksu, kao i mnogih drugih).
Budimčević je podsetila da ugostitelji koji imaju po 10 zaposlenih i posluju u objektu površine 300 kvadrata, dnevno moraju da obezbede oko 400 evra za troškove. Dodaje i da su veliki troškovi za firmarine, pa ih preduzeća sa 20 zaposlenih plaćaju i po pet hiljada evra.
"Smatramo da bi blagovremeno definisanje zaštitnih mera mnogo značilo privredi, potrebna je njihova prava kontrola, kao i da se ona ne sprovodi selektivno", objašnjava Budimčević.
Direktorka Sektora za članstvo Unije poslodavaca Srbije, Ljiljana Pavlović, kaže da su poslodavci prošle godine smatrali da će im 2021. godine za oporavak biti potrebno od šest do 12 meseci. Međutim, novi talasi pandemije izneverili su ta očekivanja, uvođena su nova ograničenja, ali se nije formirao krizni štab koji bi brinuo o problemima privrede i o najugroženijim poslodavcima.
"Mikro preduzeća su najugroženija, ona su imala pad prihoda od 80 odsto, dok je ugostiteljstvo imalo pad prihoda od 60 odsto", kaže Pavlović.
Često se dešavalo, kako naglašava, da Krizni štab donosi nejasne i neprecizne odluke, pa su privrednici zvali Uniju poslodavaca da pitaju da li mogu da rade, a ponekad su obavljali neophodne nabavke, a nisu znali da li će raditi.
"Ne zna se na koga se mere odnose, posebno su loše odluke koje se donose petkom popodne ili tokom vikenda", smatra Pavlović.
(Nova ekonomija)
