Zakon o radu garantuje neka prava zaposlenima, ali je poslodavcu otvoren prostor da u potpunosti diktira uslove rada, otežava sindikalno organizovanje.
"To je sve posledica siromaštva koje je duboko urezano u naše društvo. Naime, kada drugog posla nema, ljudi su praktično ucenjeni da pristaju na brutalnu eksploataciju, ne bi li kako-tako obezbedili svojoj porodici hranu i krov nad glavom", kažu za N1 Bojana Tamindžija i Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije.
Podsetimo, mediji su već pisali o objavi lekovačkog ortopeda Aleksandra Rangelova, koji je, kako sam navodi - u julu upoznao novu vrstu bolesnika - uglavnom žene, često mlade, koje boluju od upale tetiva i tetivnih ovojnica, lumbaga, išijasa… i koje su već poluinvalidi za hitno lečenje, a ne za rad.
S obzirom na to da pacijenti sa ovim simptomima najčešće rade u leskovačkoj fabrici Aptiv, dr Rangelov je to stanje nazvao "sindrom Aptiv".
Sagovornici portala N1 ističu da je problem sa kojim se susrećemo nažalost mnogo dublji od kršenja radnih prava u ovoj ili onoj fabrici. U pitanju je, navode, ekonomska politika zasnovana na privlačenju direktnih stranih investicija.
"Ukoliko nemate ekonomsku strategiju osim da privlačite strane investitore, onda se nalazite u položaju da oni diktiraju uslove po kojima će otvarati svoje pogone u vašoj zemlji. Oni diktiraju i uslove u kojima će radnice i radnici raditi", kaže Vladimir Simović.
Subvencije, dodaje, plaćamo iz budžeta, a investitori praktično iscede i javni novac i radnu snagu.
"I onda, poput Geoksa, ili odu iz zemlje ili, kao u slučaju Aptiva, pokušavaju na još brutalnije načine da iscede profit, ne mareći za blagostanje ljudi. Ako smo svesni takvog stanja u kojem vlast nastavlja istom trasom, onda je jedino što preostaje radnicama i radnicima sindikalno organizovanje, međusobna solidarnost i pritisak i na poslodavce i na državu", ukazuje Bojana Tamindžija.
Sagovornici N1 ističu da je, prema zakonu "poslodavac dužan da obezbedi da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog, a radna okolina obezbeđena, da ne ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenog".
"Ukoliko nije tako, radnici se mogu obratiti inspekciji rada za pojedinačne slučajeve, ali ono što stalno treba isticati, da bi došli do dugoročnog rešenja radnici moraju da se organizuju. Često čujemo floskule da su sindikati danas nevažni i nemoćni, ali mi iznova i iznova ponavljamo da je sindikalno organizovanje jedini način da se ljudi izbore za svoja prava", navodi Simović.
(N1)
