"Nadam se da će zima biti topla, jer ako posle toplog leta naiđe hladna, možda će nam i sveće trebati. Sve je još neizvesno", kaže profesor Milun Babić.
Babić, redovni član Akademije inženjerskih nauka i predsednik Skupštine Saveza energetičara Srbije, za N1 ističe da je, kada je reč o mogućim restrikcijama struje, pravo pitanje koliko će Srbija biti u stanju da obezbedi novca za uvoz električne energije.
"EPS ne može da proizvede dovoljno struje koliko treba privredi i građanima. U to javno preduzeće sada je došla ekipa ljudi znatno stručnija od prethodne koja je izazvala sunovrat i oni se maksimalno trude da podignu taj nivo proizvodnje. Ali, to je teško uzdići zbog inercije koja je karakteristična za megasisteme kao što je EPS - kad krene nizbrdo, teško to klizanje možete da zaustavite, sve dok se ta energija klizanja ne iscrpi", pojašnjava Babić.
Stručnjaci za energetiku ocenjuju da se zakasnilo sa uvođenjem mera štednje električne energije u Srbiji.
Konsultant za energetiku Velimir Gavrilović rekao je da je mere štednje struje trebalo uvesti još krajem 2021. godine kada je nekvalitetan ugalj izazvao havariju u TENT-u jer je bilo očigledno da
Elektroprivreda Srbije (EPS) narednih meseci neće moći da je proizvede dovoljno, već da će morati da uvozi struju po cenama višim nekolko puta.
"Najavljeni popust za uštedu električne energije je dobar, ali je trebalo krenuti odmah posle kolapsa u TENT-u sa isključenjem dekorativne rasvete, smanjenjem javne rasvete, gašenjem bar svake druge sijalice i određenim merama u državnim preduzećima", rekao je Gavrilović.
Srbiji, kako je naveo, dnevno nedostaje 20 odsto struje koja se za poslednji kvartal kupuje po 600 evra po megavat satu (MWh), a za sledeću godinu se ugovara i po 700 evra.
Dodao je da računica pokazuje da će EPS četiri petine proizvedene struje koštati u proseku 45 evra po MWh, a da će je sa svim tim poskupljenjima prodavati u proseku po 65 evra, a uvoz jedne petine nedostajuće će plaćati po prosečnoj ceni od 650 evra, deset puta više od cene po kojoj je prodaje.
Na toj petini nedostajuće i uvezene struje stvaraju se, kako je rekao, "nenormalni" gubici EPS-a koji će od sredine oktobra ove godine do marta sledeće, do kada traje grejna sezona, iznositi 1,5 milijardi evra.
"Ne verujem da bi domaćinstva mogla da uštede više od deset odsto u odnosu na do sada potrošenu struju, što nije mnogo, gotovo je beznačajno, kao i popust od pet odsto za račun plaćen na vreme", rekao je Gavrilović.
Istakao je da bi najbolje bilo da država odvoji novac i intezivnije motiviše potrošače za postavljanje solarnih panela na krov.
Stručnjak za energetiku u Dilojtu Željko Marković rekao je da je teško komentarisati mere koje još nisu precizno saopštene, ali da je trebalo da budu uvedene ranije kako bi se za 10-15 odsto smanjila potrošnja struje, odnosno uvoz.
"Nije samo problem novac koji se daje za uvoz struje, već i to što neće imati ni od koga da se kupi jer je nema na tržištu", rekao je Marković.
Dodao je da postoji niz mogućih mera za uštedu: od toga da prodavnice ne rade nedeljom, jer ne rade ni u nekim evropskim zemljama, zatim organizovanje rada od kuće gde god je moguće, smanjenje dekorativne i javne rasvete, održavanje sportskih takmičenja u doba dana kada se ne koriste reflektori, ograničavanje grejanja i korišćenje klima uređaja, zamena starih sijalica javne rasvete led sijalicama koje manje troše...
