Vlada Srbije od 1. septembra pokreće akciju "Najbolja cena", prema kojoj će, prema najavama, 81 kategorija proizvoda imati niže cene.
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za N1 da je Vlada, s obzirom da naširoko i nadugačko govori o ovoj akciji, ipak svesna realnosti i da je priznala činjenicu da jedan broj ljudi ne živi tako dobro.
Komentarišući potez vlade da ograniči cene određenih proizvoda, profesor Savić kaže da s vremena na vreme pojedine vlade zemalja sveta preduzimaju ovakve mere, te da ona nema mnogo ekonomskog smisla i ekonomskog efekta i da nije tako ni zamišljena.
"Ona traje kratko. Odnosiće se na manji broj proizvoda – 81 proizvod. Mi imamo iskustvo od prethodne godine, znamo kako je to bilo, vrlo dobro znamo. Sad, ja bih rekao da je Vlada ipak, s obzirom na činjenicu da naširoko i nadugačko govori o ovoj akciji, ipak svesna realnost i priznala je činjenicu da jedan broj ljudi ne živi tako dobro. I ovo je jedan od mogućih načina da se tim ljudima pomogne, pri čemu, ipak je ovo samo 81 proizvod, ovo je nešto što traje dva meseca. Znači, to je ipak jedna mera vrlo ograničenog karaktera i mali broj ljudi će imati od te mere neke koristi", objašnjava on.
Prema njegovim rečima, teško je očekivati da je moguće da se nekim administrativnim merama urede odnosi među akterima tržišne privrede, ali, kako ističe, država ne može da sedi iz krštenih ruku.
"Meni se čini da je ovo više politička akcija, u smislu da ipak pošalje poruku narodu – razumemo probleme u kojima se nalazite, ovo je nešto što mi možemo. Realno Vlada i ne može mnogo šta više da uradi. Dakle, ovo je ipak jedna politička akcija, da pošaljete poruku, da razmišljate o običnom svetu, o svetu koji je u velikim problemima", kaže Savić.
Naglašava i to da čujemo mi da je država svesna, zapravo, da postoji jedna kategorija ljudi koja vrlo teško živi, koja je prima socijalnu pomoć.
Prema njegovom mišljenju, suštinska stvar kad se radi o hrani, je to što smo mi bili decenijama industrijsko-poljoprivredna zemlja, koja je imala vrlo kvalitetne proizvode i proizvodnju, ali da smo, kako kaže, imali i državu koja je imala drugačiji odnos prema poljoprivredi.
"Mi smo sada definitivno tržišna ekonomija u kojoj ne može država baš mnogo da se meša u te stvari. Ali, zamislite, pre dve godine cena maline je bila 500 dinara. To je bila enormna zarada za ljude. Ali sad, ove godine, retko je ko dao 200 dinara. To nije moglo da pokrije troškove proizvodnje. A vi ne možete malinu da ostavite jedne godine. Sad vam se isplati, sad vam se ne isplati. Dakle, moja preporuka za vladu jeste, u redu, kratkoročne mere imaju nekog smisla, vrlo ograničenog, više političkog nego suštinski ekonomskog, ali hajde da tim ljudima koji se bave proizvodnjom malina date pomoć da naprave bilo kakav preradni kapacitet", kaže profesor Ekonomskog fakulteta.
Na taj način, kako objašnjava, neće trpeti ucenu trgovca.
"On je praktično prepušten na milost i nemilost trgovca. I to je ta jedna karika. Sledeća karika su veliki lanci, koji imaju takođe svoju politiku. Svako gleda da zaradi što je moguće više. Država to može da kontroliše ali država interveniše pogrešno – na kraju. Znači to je potpuno pogrešno. Država treba da interveniše u sredini ili na početku, da obezbedi ljudima da imaju ipak, u tržišnoj ekonomiji koja je nesigurna sama po sebi, koliko toliko izvestan plasman, da bi mogli da planiraju za godinu, dve", kaže Savić.
