Iako su postrojenja za odsumporavanje rade u termoelektranama, zagađenje vazduha se povećalo a zagađenja toksičnim i kancerogenim materijama i dalje se ne mere u Srbiji.
"Imajući u vidu šta se sve radi samo u Beogradu i kakvih divljih reciklažnih sistema ima, postoji opravdana bojazan da u vazduhu imamo veliki broj organskih polutanata, a da to zapravo ne znamo kako utiče na vazduh i sve nas", kaže za N1 profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Branimir Jovančićević.
Osim zraka sunca, Nikoljdan u Beogradu je obeležilo i veliko zagađenje vazduha koja je baš zbog sunčevog sjaja bila više nego vidljivo u vidu magle od smoga.
Magla je bila gušća pri površini, dok je na višim spratovima oblakodera bila ređa i to bilo vidjivo golim okom.
Dan kasnije sunca nije bilo ali je vlažnost bila velika što je omogućilo da još jedan dan građani Beograda provedu dišući prekomerno zagađen vazduh koji se opisuje kao loš, veoma loš ili opasan.
Koliko dugo će se nastaviti trend ekstremnog zagađenja vazduha u Srbiji zavisi jedino od prirode, pre svega od vetra, a njegovo odsustvo, dovodi do meteoroloških uslova za stvaranje PM čestica.
"Potrebno je da postoji temperaturna inverzija, odnosno da imamo hladan vazduh koji se dugo zadržava u donjim delovima atmosfere, odnosno pri zemlji, jer je teži. Zato leti kada takođe imamo rad termoelektrana, nemamo zagađenje, jer su tada visoke temperature, pa sumpor dioksid pre nego što napravi PM česticu ode u gornji deo atmosfere", počinje razgovor za N1 profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Branimir Jovančićević.
Kišica povećala zagađenje
Kako kaže, blaga kiša koja je padala dan posle Svetog Nikole proizvela je idealne uslove da se što veća količina sumpor trioksida prevede u sumpornu kiselinu.
Ovakva situacija uobičajena u velikoj većini gradova u Srbiji, a takvo stanje je godinama iako su na dve termoelektrane postavljena postrojenja za odsumporavanje koja bi trebalo skoro u potpunosti da smanje zagađenje ili – 30 puta, koliko su rekli ministarka Dubravka Đedović-Handanović i stručnjaci iz TE Kostolac B. Ministarka je izjavila da će više od 90 odsto
termokapaciteta, biti potpuno ekološki prihvatljivi i na nivou evropskih i srpskih standarda.
Jovančićević kaže da je očigledno da rezultata nema. Naprotiv pokazalo se da se koncentracija PM čestica povećala. Tako je TE Kostolac u 2023. godini emitovala skoro 10.000 više sumpor-dioksida nego 2022. godine, iako postrojenje radi od 2021. godine. On kaže da su u pitanju postrojenja koja koriste kalcijum oksid, a iako je u pitanju osetljiv proces, to je metoda koja se koristi širom sveta.
"Ona podrazumeva iskustvo u radu i veliko znanje. Zašto ne rade dobro, ne znamo zvanično, ali vidimo zagađenje. Odgovornost je pre svega na Elektroprivredi Srbije (EPS)", dodaje sagovornik N1.
Postrojenja za odsumporavanje u TENT-u koštalo je građane Srbije 220 miliona evra.
Zašto se ne mere kancerogeni polutanti?
Osim misterije postrojenja za odsumporavanje, Jovančićević podseća na još jednu – to su kancerogeni organski polutanti, pošto u Srbiji ne postoji adekvatan i pravovremen sistem koji bi detektovao kakva jedinjenja sagorevaju i koliko su štetna.
"Radi se o policikličnim i aromatičnim ugljovodonicima, dioksinima i furanima. Oni su kancerogeni i toksični. Imajući u vidu šta se sve radi samo u Beogradu i kakvih divljih reciklažnih sistema ima, postoji opravdana bojazan da u vazduhu imamo veliki broj organskih polutanata, a da to zapravo ne znamo kako utiče na vazduh i sve nas", navodi profesor.
On podseća da su se početkom godine desila dva požara u kojima su izgoreli "kineski" tržni centar i skladište plastične robe poreklom iz Kine.
Jovančićević kaže da je plastika polimer i sagorevanjem jednog takvog proizvoda mogu da se oslobađaju vrlo opasni dioksini i furani.
"Ako bi se takvi procesi odigravali na temperaturi od 1200 ili 1400 stepeni Celzijusa ne bi bilo bojazni, jer bi ta plastična masa sagorela do ne toliko opasnih ugljen dioksida i vode. Međutim, u ovakvim požarima postoje različite temperature u različitim delovima požara… Možda u središnjim delovima požara i imate toliko visoke temperature, dok se u perifernim delovima temperatura kreće od 300 do 500 stepeni. Čime se stvaraju izvanredni uslovi za nepotpuno sagorevanje", rekao je posle tih požara Jovančićević za N1.
Nadležni tih dana nisu govorili o zagađenju, dioksinima i furanima, ali su zato isticali da nema povećane koncentracije PM čestica, što je bilo i očekivano.
"Imajući u vidu sve ovo, Agencija za zaštitu životne sredine bi morala da razvije tu metodu, na rutinskom, svakodnevnom niovu, a ne istraživačkom. Da građane u svakom trenutku izveštava o organskim polutantima", navodi Jovančićević.
Kao razlog zašto naša vlast ne čini ništa po ovom pitanju, on kaže da je možda u pitanju namera.
"Ako bi radili po Arhuskoj konvenciji, morali bi da obaveste javnost o rezultatima, a onda bi morali i da objašnjavaju građanima kao je došlo do zagađenja. Ovako rezultata nema, oni su mirni i kao da nije važno što imamo toksična i kancerogena jedinjenja iz vazduha. U svakom slučaju, neodgovorno ponašanje. Možemo da se pitamo zašto je u Nemačkoj normalno da čovek doživi 85 godina, a u Srbiji da bude srećan ako dočeka penziju sa 65", zaključio je profesor Jovančićević.
