Moratorijum na visinu kredita, koji je odredila Narodna banka Srbije (NBS), trebalo bi da krajem ove godine istekne.
Međutim, nije jasno koliko bi rate kredita mogle da skoče ukoliko se odluči da se moratorijum ne produži i u 2025. godini, prenosi Blic Biznis.
Pojedine banke su građanima počele da šalju obaveštenja o povećanju mesečnih rata od januara, a procene su da bi za kredit od na primer 50.000 evra rata mogla da bude
viša između 40 i 50 evra mesečno.
Dodatno, visina rate mogla bi da zavisi od više faktora - koliko je neko zadužen, koliko rata je već plaćeno, te koliki je preostali period otplate kredita.
Pojeftinjenje za minus i kartice
Finansijski konsultant Vladimir Vasić ističe da su banke slanjem obaveštenja o poskupljenju ispoštovale zakon po kome moraju tri meseca pre bilo kakve promene da o tome obaveste korisnike.
"Iako su mnogi očekivali da će im najavljeni zakon o ograničavanju kamatnih stopa smanjiti rate, dogodiće se suprotno, jer ovo povećanje je rezultat isteka moratorijuma 31. decembra", kaže on.
Najavljenim propisom, navodi, zapravo je napravljen samo kompromis za ubuduće, a mišljenja je da bi kamatna stopa od 4,08 odsto, uvedena privremenim merama iz septembra prošle godine, trebalo da ostane do daljeg.
"Najavljeno pojeftinjenje u bankama će, ovako kada se usvoji, važiti samo za dozvoljeni minus kreditne kartice, dok će zaduženja na kredite porasti", kaže Vasić.
Privremena mera
Objašnjenje proizilazi iz činjenice da je moratorijumom određena fiksna kamatna stopa na stambene kredite od 4,08 odsto.
To znači da, da bi sadašnje rate ostale nepromenjene, kamatne stope na međunarodnom tržištu treba da padnu na nivo od jedan do 1,5 odsto, jer se na tih 1,5 odsto zatim
računa bankarska marža, koja se kreće od 2,5 do tri odsto.
Samo u tom slučaju korisnici kredita ne bi od Nove godine osetili promenu na svojim mesečnim ratama, ali to je u ovom trenutku u domenu naučne fantastike.
U Narodnoj banci Srbije tvrde daje u Nacrtu novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je objavljen na njihovom sajtu, a prošao je i javnu raspravu, prelaznoj odredbi člana 76. navedeno da će se kod ugovora koji su bili obuhvaćeni privremenom merom u narednom periodu, do najviše dve godine, primenjivati kamatna stopa do pet odsto.
"Na taj način se privremena mera ograničenja kamatne stope od septembra prošle godine defakto produžava, ali je visina stope nešto veća, ali je znatno ispod tržišne stope koja bi se primenila bez tog ograničenja", navodi NBS.
Većina zadužena u evrima
U Srbiji je, prema podacima Narodne banke, 99 odsto stambenih kredita vezano za evro, a gotovo 85 odsto tih zajmova je ugovoreno s promenljivom kamatnom stopom.
Na sve te kredite (uz uslov da ne prelaze iznos od 200.000 evra) od oktobra 2023. primenjuje se mera NBS doneta u septembru iste godine, koja podrazumeva ograničenje kamatne stope.
Prema predlogu NBS i trenutnom stanju na tržištu, nominalne kamate na stambene kredite ne bi smele da budu više od 5,44 odsto, a mogle bi da do kraja 2026. budu ograničene na pet odsto.
