Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović danas je na Drugoj nacionalnoj konferenciji o obrazovanju ukazao na potrebu da se pokrenu razgovori o tome da roditeljska kontrola softvera postane obaveza na mobilnim telefonima kao i da se pooštre odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama.
"Prošle godine doneli smo i Zakon o elektronskim komunikacijama i kome se kaže da je pružalac javno dostupne komunikacione usluge, znači operator, dužan da na zahtev krajnjeg korisnika pruži uslugu roditeljske kontrole", rekao je Jovanović na konferenciji organizovanoj na inicijativu Kabineta predsednice Vlade a čiji je cilj, kako je rekla premijerka Ana Brnabić, da se predstavi ono što Vlada Srbije želi da vidi u obrazovnom sistemu, jer u 21. veku - veku nauke, tehnologije, kreativnosti i stvaralašta -bez jakog obrazovanja nema jake zemlje.
Jovanović je rekao da je srećan i ponosan na Srbiju koja pokazuje visok nivo društvene odgovornosti, posvećenost i odlučnost u nameri da zaštiti i sačuva naše najveće blago, našu decu i da imamo najbolje uslove za školovanje kakve mnoge evropske i svetske zemlje ne mogu ni da zamisle.
Podsetio je da Zakon o elektronskim komunikacijama predviđa i roditeljsku kontrolu koja mora biti omogućena na većini tarifnih paketa u ponudi operatora.
"Dakle, tu stavku smo već uneli u Zakon, ali kao mogućnost, ne kao obavezu", rekao je on i naglasio da sve učesnike skupa poziva da komentarišu i tu mogućnost da se pooštre odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama.
Podsetio je da se, uz finansijsku pomoć Vlade Srbije prošle godine, uspešno završio projekat Povezane škole - kojima su škole povezane na internet preko Akademske mreže, na čemu se intenzivno radilo punih pet godina.
"Brzim, pouzdanim, besplatnim i bezbednim internetom je pokriveno više od 3.800 školskih objekata, osnovnih i srednjih škola sa 35.000 nastavnih prostorija u kojima se školuje više od 730.000 đaka i radi preko 100.000 nastavnika i profesora. Ukupna vrednost projekta je 60 miliona evra, a Ministarstvo svake godine obezbeđuje dodatnih dva miliona evra kako bi se održavale internet veze i kako bi one ostale u potpunosti besplatne", kazao je on.
Druga bitna stvar je, kako je naveo, portal Moja srednja škola koji je olakšao prijave za polaganje prijemnog ispita za upis i sticanja uvida u rezultate završnog ili prijemnog ispita.
Povezivanjem sa sistemom zdravlja omogućen je elektronski upis i za sve učenike koji pišu profile za koje je potreban zdravstveni pregled, a digitalizovana je i kompletna priprema testova za malu maturu, štampu, kao i decentralizovano onlajn pregledanje, naveo je Jovanović.
Tu je, kako kaže, i online upis, koji je sigurno jedan od najvećih i najefikasnijih i najsofisticiranijih sistema.
Kao važno istako je i prvu nacionalnu platformu za prevenciju i zaštitu od vršnjačkog nasilja "Čuvam te", na kojoj je bio skoro 2.200 prijava nasilja ali i platforme Pametno i Bezbedno koja rade u okviru Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu - 19833 i portala ''pametnoibezbedno.gov.rs''.
Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović, ističući značaj nauke, bez koje, kako je rekla, nema ni obrazovanja, kao jedan od njavažnijih rezultata ostvarenih u 2023. navela je novi sistem finansiranja, zahvaljujući kojem je "ispravljena delimična nepravda prema delu naučne zajednice".
Prema njenim rečima, u 2023. je definisan novi sistem plata u nauci.
Beogović je najavila da je plan da se u 2024. godini uvede novi sistem, makar što se Ministarstva nauke tiče, koji će se bazirati delimično i na uspešnosti u naučnoj delatnosti, što će podrazumevati i jedan vid rangiranja fakulteta.
Kaže da je odlučeno da se 10 odsto najboljih naučnika nagradi 30 odsto većom platom i da se tako stimulišu najbolji.
Navela je da su tokom godine zaposlili i najbolje studente - 320 mladih naučnika, u naučno-istraživačkim organizacijama, na fakultetima i institutima.
Prema njenim rečima, radiće i se i na sticanju univerzalnih veština od preduzetničkih do akademskih.
Fond za mlade talente dodelio je 1.654 stipendije u vrednosti od 531 milion dinara.
Srednjoškolci - njih 1.296 koji su pokazali izuzetan uspeh na republičkim i međunarodnim takmičenjima dobilo je jednokratne nagrade.
Begović je podsetila i na dobitnike stipendija Dositeja.
Do januara 2024. godine, dodala je, 417 stipendista je našlo prvo radno mesto u javnom sektoru, od naučnih instituta do ministarstva.
Ministarstvo je, kako kaže, u 2023. radilo na četiri platforme - najbitnija je eNauka, zahvaljujući kojoj danas imamo podatke o broju naučnih instituta, ljudi, istraživača koji rade u njima, kompletnoj naučnoj produkciji.
Precizirala je da su u Srbiji aktivna 19.942 istraživača.
Druga platforma je, prema njenim rečima, platforma otvorene istraživačke infrastrukture, koja bi trebalo da bude puštena u rad u aprilu ili maju.
''Platforma će pokazati svu opremu u koju je država uložila ogromna sredstva finansirajući projekte. Na toj platformi biće i sve usluge koje pružaju naučno-istraživačke organizacije, na kraju krajeva i državi i privredi'', rekla je Begović.
Podsetila je i na platrofrmu E-talenti kao i E-inovacije, gde se sada popisuju svi subjekti inovacione delatnosti.
Kao izuzetno značajno ocenila je i ulaganje u infrastrukturu - otvoren je veliki institut, Evropski centar izvrsnosti Biosens, a počela je i gradnja BIO4 kampusa, i proširenje naučno-tehnoloških parkova.
''Otvoren je i jedan novi program - inkubatori koji studentima treba da pruže dodatne veštine u smislu preduzetništva, zaštitne intelektualne svojine, da im pokažu šta da rade sa idejama ako hoće da je materijalizuju'', rekla je ona i dodala da sa tih 14 inkubatora Srbija počinje izgradnju nove infrastrukture na fakultetima i institutima.
