ije sporno da je Beogradu potreban svaki, pa i Pančevački most, ali je pitanje za struku - da li se isplati njegova rekonstrukcija ili bi bolje rešenje bilo njegovo rušenje.
Ideju o tome prvi put je pre nekoliko dana izneo Zoran Drobnjak, v.d. direktora Puteva Srbije i izazvao burne rekacije stručne javnosti. Inženjeri uglavnom smatraju da prestonica ne može sebi da dozvoli luksuz rušenja jedinog mosta koji povezuje centar grada sa naseljima na levoj obali Dunava, bar dok se ne izgradi "zamenski most", koji je predviđen na Adi Huji.
Da Drobnjak, ipak, nije slučajno pomenuo rušenje, potvrđuju za Euronews Srbija u Putevima Srbije. Sama konstrukcija Pančevačkog mosta nije ni u planovima, ni u nadležnosti ovog javnog preduzeća, već Železnica Srbije. U Putevima ističu da nije ni predviđeno rušenje Pančevca, već pristupnih saobraćajnica, koje vode ka njemu. Dakle, biće porušeni svi mostovi na stubovima koji se nalaze van reke sa desne obale Dunava i izgrađeni novi.
"U toku je izrada tehničke dokumentacije za rušenje i izgradnju novih mostova na desnoj obali reke, a radovi će početi kada ona bude završena. Predviđeno je rušenje i izgradnja kompletnih prilaznih konstrukcija sa beogradske strane, izuzev konstrukcije preko ulice Bulevar despota Stefana u pravcu ka Pančevu", objašnjavaju u Putevima Srbije.
Direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović, kaže da je ovo preduzeće još 2006. godine uradilo Specijalni pregled drumsko-železničkog mosta preko Dunava sa prilaznim konstrukcijama.
"Na osnovu toga je urađen Projekat hitnih intervencija, ali rekonstrukcija nije obavljena. Od tada je prošlo više od 15 godina i sigurno da se taj posao mora uraditi ponovo, jer ima novih oštećenja. Neozbiljno bi bilo govoriti o rušenju mosta i davati procene o njegovom stanju, dok se ne uradi novi detaljan pregled stubova i konstrukcije", smatra Milutin Ignjatović.
U javnoj nabavci za izradu tehničke dokumentacije, koju su Putevi Srbije raspisali, takođe je navedeno da su Projektom iz 2007. godine predviđene intervencije na gotovo svim elementima mostovske konstrukcije izuzev temelja, ali da radovi po ovom projektu nikada nisu započeti.
I stručnjaci iz oblasti saobraćaja smatraju da ne bi smelo biti ni govora o rušenju Pančevca i napominju da postoje druga rešenja koja bi praktično mogla da mu produže "rok trajanja".
"Most se može opremiti boljim pristupnim saobraćajnicama, proširiti i ojačati, može se zabraniti određenoj kategoriji vozila da ga koristi, ali se nikako ne bi smeo rušiti. Do toga sigurno neće ni doći, jer bi to bilo sumanuto. Ne podržavam rušenje nijednog mosta", kaže penzionisani profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić.
I Milan Božović, iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, smatra da zatvaranje mosta ima smisla samo ukoliko je polomljen ili u tolikoj meri oštećen neki deo da sanacija nije moguća, ali da bi u svakom drugom slučaju ideja o rušenju bila besmislena.
Prvobitni most na mestu današnjeg Pančevačkog otvoren je 10. novembra 1935. i to je bio prvi stalni beogradski dunavski most. Bio je dugačak 1.526 metara i u to vreme je bio među najvećim u Evropi. Tokom Drugog svetskog rata dva puta je oštećen. Obnova je počela 1945. a godinu dana kasnije, 29. novembra, pušten je u saobraćaj. Praktično je poslednji put detaljno rekonstruisan šezdesetih godina prošlog veka, ali nikada nije zaživelo ime Most Crvene armije, koja je učestvovala u njegovoj izgradnji, već je ostao poznat kao Pančevački most ili Pančevac.
Most na Adi Huji i dalje samo u planu
Kao alternativa Pančevačkom mostu godinama se već najavljuje izgradnja mosta kod Ada Huje, ali njegova izgradnja još nije počela. On bi trebalo da bude izgrađen na oko 2,5 kilometara nizvodno od Pančevačkog mosta, a planirano je da će biti dug 3,3 kilometra i širok oko 30 metara. Kako stoji u Katalogu velikih projekata Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju, most bi trebalo da košta 180 miliona evra, bez PDV-a.
Na osnovu ovog dokumenta izgradnja je trebalo da počne još 2018. godine i da se okonča sredinom 2022. godine.
(Euronews)
