Nezadovoljstvo i bunt građana su opravdani i samo će rasti, jer nije realno da vlast ispuni zahteve iznete na protestu „Srbija protiv nasilja“, ocenili su sagovornici Demostata.
Ukazali su, kako danas piše Demostat, da je „pod velikim znakom pitanja“ i to da li će opozicija uspeti da artikuliše tu energiju gradjana.
Sociolog Srećko Mihailović izjavio je za Demostat da opozicija do sada nije pokazala minimum saglasnosti oko najosnovnijih pitanja i da se zato „može sumnjati“ u uspeh njihove akcije.
Dodao je da je iluzija da građani sami, kao pojedinci ili masa, mogu da dovedu do promena.
„Srbija nije imala slobodne, poštene i demokratske izbore, parlament joj liči pre na cirkus nego na političko telo od najvišeg autoriteta…a u takvoj situaciji i vlast i opozicija posežu za ulicom i privremenim angažovanjem naroda za određene političke ciljeve“, kazao je on.
Smatra da je „očigledno da se i jedna i druga strana bori istim sredstvima“.
„Ako je opozicija izašla na ulice, sad će njima vlast da pokaže koliko ljudi može da okupi, koliko autobusa i sendviča da im pripremi“, kazao je Mihailović.
Dodao je da u takvoj situaciji opozicija „teško da može da ima pravi odgovor“.
Govoreći o protestima koje su organizovale opozicione stranke, Mihailović je kazao da će se tek videti da li će oni postati masovniji.
Kako je naveo, do sada opozicione stranke nisu pokazivale dovoljno jedinstva niti minimum saglasnosti oko najosnovnijih pitanja, „zbog čega se može sumnjati u uspeh njihove akcije“.
S druge strane, vlast, koja u svojim rukama ima državu, reaguje kao i do sada, kazao je on.
„Država je partijska, a opozicija tek povremeno i ponekad podigne glavu i pokazuje svoje potencijale“, rekao je on.
Istakao da postoji jasan povod za protest i da, kako je ocenio, zato nije opravdan atak na partije opozicije sa tvrdnjom da imaju lošu motivaciju.
Prema njegovim rečima, u situaciji u kojoj su sve institucije i pojedinci politizovani do krajnjih granica, a politika instrumentalizovana, ne može da se govori o lošim i dobrim motivima.
„Opozicija je prihvatila igru koju su nametnuli naprednjaci i stranke koje su im prethodile. Mislim da to nije dobro, jer je to igra na tuđem terenu sa tuđim metodama i strategijama“, naveo je on.
Upitan da li se nezadovoljstvo građana može artikulisati bez političkih stranaka, Mihailović je naveo da je to „floskula koja nema racionalne osnove“.
„Iluzija je da građani kao pojedinci ili masa mogu nešto ozbiljno učiniti u politici bez određene organizacije, ideološkog koncepta, ali činjenica je i da partije opozicije, ovakve kakve jesu, ne mogu ništa da učine bez građana“, rekao je Mihailović.
Upitan da li očekuje da će zahtevi sa protesta biti ispunjeni, naveo je da su zahtevi „pragmatični, ali preveliki, da se sa njima izlazi prebrzo i da je uspeh u takvim slučajevima redak“.
Ocenio je da je Srbiji potrebna radikalna promena sistema i rasturanje dosadašnjeg koncepta partokratske države, što, kako je dodao, opozicija nije u stanju da uradi, niti pokazuje znake da to hoće, što odbija građane.
Smatra da „opozicija jednostavno ne pokazuje dovoljno svoj drugačiji identitet u odnosu na stranke koje su do sada bile na vlasti“.
Prema njegovim rečima, zato je teško nekom prosečnom građaninu kojem je stalo do sebe i svoje porodice, grada i zemlje, „da uvidi razlike između ovih i onih partija“.
„Nisu svi isti, ali se prikazuje ta istost u vokabularu, u ponašanju u Skupštini, koje je ispod svakog nivoa“, kazao je on.
Kazao je i „da nemamo državu svih građana“, te „da je država u Srbiji partijska, partije su u rukama njihovih vođa, dok je život podređen profitu i interesima najmoćnijih ljudi“.
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stoiljković je kazao da je trenutna traumatična sitaucija, u kojoj je politička kriza samo jedan od elemenata, „dokaz duboke krize i rascepa vrednosti“.
Smatra da to „traži dijalog, empatiju i solidarnost, ali da su to vrednosti kojih nema“.
Dodao je da ga je ohrabrilo to što je protest bio sećanje na žrtve i što je protekao u miru, tišini i, kako je naveo, „izvan politike“.
Naveo je da je lista zahteva „možda preširoka“, ali da, kako je ocenio, „sadrži i relativno opravdane zahteve, čak i za pristalice vlasti“.
Njemu je, kako je naveo, ključna sednica parlamenta koja bi se bavila stanjem nacije.
„Ali, veliko je pitanje da li mi možemo u ovakvoj atmosferi da održimo nešto što će biti pristojno i argumentovano i što neće biti stvar dalje politizacije“, kazao je on.
Istako je da su „šanse za to manje“ otkad je predsednik Srpske napredne stranke i Srbije pozvao na okupljanje pristalica 26. maja.
Smatra da ta najava sugeriše visoku nesigurnost vlasti, koja se, kako je ocenio, prikazuje kroz pokazivanje snage i mišića, kako bi se predupredili potezi opozicije i naroda.
Kazao je da je pitanje do čega će to dovesti.
„Za sada je to najava kontramitinga i pozivanje na veću podršku, a nadam se da će u međuvremenu iz strukture vlasti shvatiti da je dijalog neophodan i da je ova vrsta političke pretnje nešto što treba da ostane samo na nivou političkog iskaza“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, Srbiji nova serija sukoba ne treba, a potreban je „makar ograničeni dijalog“.
Upitan može li se ta najava mitinga uporediti sa kontramitinzima vlasti iz devedesetih godina, odgovorio je da je to pokazalo dokle može da dovede „treniranje mišića i pokazivanje snage“.
Podsetio je da je tada došlo do pogibije i teškog ranjavanja ljudi.
„Dalje političko zaoštravanje nije put kojim treba da se ide, došlo je konačno vreme za ono što smo davno zaboravili, a to je argumentovani dijalog“, kazao je Stojiljković.
Na pitanje da li je Vučić na tom testu već pao, odgovorio je da je predsednik Srbije do sada „pokazivao razna lica, da igra više igara i da na njega utiče više faktora i upozorenja“.
„Treba još da vidimo da li će doći do racionalne političke kalkulacije i odustajanja ili je već krenuo putem političke iracionalizacije i konfrontacije“, smatra on.
Istakao je da je stvaranje pristojnog političkog života važan element normalizacije društva.
„Zato nam ne treba neka vrsta daljeg unutrašnjeg zaoštravanja niti izbori samo radi izbora, koje vlast raspisuje samo ako je sigurna da ih dobija i koji ne otvaraju važna pitanja, već argumentovani dijalog koji će pružiti i odgovore potrebne ovom društvu“, rekao je on.
Kriminolog Dobrivoje Radovanović je naveo da je nedopustivo da, bilo vlast bilo opozicija, „politizuju tragedije koje su se prethodne nedelje dogodile u Srbiji“.
„Ali, ako ljudi kažu da će da izađu na ulice da protestuju jer država nije uradila nešto, onda to nije politika nego opomena državi šta treba da radi – da se bori protiv nasilja“, smatra Radovanović.
Dodao je da su građani dužni da „s vremena na vreme opominju državu“.
Naveo je da su protesti građana opravdani i da se, kako je rekao, „njihova akcija, motivisana pokretanjem države da preduzme preventivne programe i da se bori protiv kriminala, ne može smatrati neprijateljskim odnosom prema vlasti“.
„Potezi dela opozicije da iskoriste tragedije kao razlog za borbu protiv vlasti nisu u redu, ali je još katastrofalnije reagovanje države na proteste građana“, kazao je Radovanović.
Po njemu, „ogroman broj ljudi nije izašao na proteste iz političkih ili opozicionih razloga, već da državu opomene da mora da radi ono što joj je dužnost, a to je da zaštiti građane“.
Ocenio je i da vlast „deluje poptuno neadekvatno, unapred politizujući sve događaje“, te da je jaka opozicija veoma korisna za normalno obavljanje državnih poslova, kakva je kontrola vlasti.
Govoreći o nasilju u školama, Radovanović je kazao da se mnogi izazovi koji se u državi ne rešavaju pravovremeno i na pravilan način pretvaraju u političke probleme.
Demostat piše i da su „neverica, bol, tuga, bes i bunt građana iskorišćeni u političkoj borbi u trenutku kada su Srbiji, kojoj se ova trauma desila kao krajnji dokaz duboke krize i rascepa vrednosti, potrebni dijalog, empatija i solidarnost“
Hiljade građana izašlo je na ulice Beograda, Novog Sada i drugih gradova na protestu „Srbija protiv nasilja“, na koji su pozvale stranke parlamentarne opozicije, zbog reakcija države nakon dva masovna ubistva.
I iako veliki broj građana odluku da izađe na ulicu nije doneo zbog poziva opozicije, već kako bi iskazali pijetet prema žrtvama i zatražili odgovornost, učesnici protesta su zajedno sa opozicijom okarakterisani kao ološ koji napada Srbiju i hoće predsednikovu glavu, piše Demostat.
Istovremeno je Aleksandar Vučić već najavio svoj skup, „najveći ikad, za 26. maj.
U zemlji u kojoj se predsednik države, premijerka i članovi vlade ne udostoje da odu ispred škole u kojoj se desio masakr i u Mladenovac da odaju počast nastradalima i koji se bez skrupula bave manje-više samo odbranom svog rejtinga, teško je očekivati empatiju i spremnost na dijalog, koji nam je kao društvu preko potreban, naveo je Demostat.
