Nekadašnji predsednik Srbije i SR Jugoslavije, osnivač i lider Socijalističke partije Srbije Slobodan Milošević (1941 - 2006) umro je na današnji dan pre 17 godina u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu u kojoj je proveo nešto manje od pet godina.
Umro je 11. marta 2006. godine od infarkta, a po želji porodice, kada je odbijen zahtev da bude sahranjen u Beogradu uz državne počasti, sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.
Tribunalu je izručen 28. juna 2001. godine. U Hagu mu je suđeno za ratne zločine na Kosovu i Metohiji, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Proces koji je počeo 12. februara 2002. godine, tokom kojega se branio sam, prekidan je više od 15 puta, zbog njegovog visokog pritiska, a obustavljen je nekoliko dana nakon njegove smrti.
Miloševićeva vladavina trajala je nešto duže od 10 godina, a počela je govorom na Gazimestanu na Vidovdan - 28. juna 1989. godine, povodom obeležavanja 600 godina Kosovske bitke, kojem je prisustvovalo, kako se tada navodilo, milion ljudi.
Nešto više od godinu dana kasnije u decembru 1990. godine, na prvim višestranačkim predsedničkim izborima u Srbiji, kao kandidat SPS-a dobio je 65,34 odsto glasova i postao prvi predsednik Republike Srbije. Pre toga 25. jula 1997. godine u Saveznoj skupštini bio je izabran za predsednika SR Jugoslavije.
Njegova vladavina okončana je 2000. godine na izborima na kojima ga je u trci za predsednika SR Jugoslavije porazio kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislav Koštunica.
Tada nije želeo da prizna poraz, što je dovelo do masovnih protesta širom Srbije, završenih 5. oktobra velikim skupom ispred Skupštine SRJ.
Uhapšen je 1. aprila 2001. godine, a Hagu ga je na Vidovdan izručila vlada Zorana inđića, premijera koji je ubijen 2003. godine.
Bio je inicijator promene ustavnog položaja autonomnih pokrajina unutar Srbije i jedan od potpisnika Dejtonskog sporazuma, kojim je posle pet godina zvanično završen rat na prostorima bivše Jugoslavije.
Povezivan je sa ubistvom nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića i četvorostrukim ubistvom na Ibarskoj magistrali, ali i sa direktnim ili indirektnim uticajem na dešavanja na svim ratištima u bivšoj Jugoslaviji, naročito sa događajima u Srebrenici, Vukovaru i slično.
Florens Artman, bivša portparolka tužilaštva u Hagu, tvrdila je deceniju kasnije da se bivši predsednik SRJ i Srbije Slobodan Milošević sam trovao lekom rifampicin s ciljem da pogorša sebi stanje da bi bio pušten da se brani sa slobode, a onda bi, kako se nagađalo, pobegao za Rusiju, gde su bili i članovi njegove najuže porodice.
Bio je autor knjige Godine raspleta, prevedene na nekoliko stranih jezika.
Fila: Milošević nije trebalo da se brani u Hagu
Advokat Toma Fila, koji je bio jedan od advokata nekadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića, rekao je da Milošević nije trebalo da se brani u Hagu.
Povodom 17 godina od smrti nekadašnjeg predsednika, koji je preminuo u Haškom tribunalu 2006. godine ne sačekavši presudu suda kome je izručen 28. juna 2001. godine, Fila se prisetio Miloševićevog hapšenja, kao i situacije kada je prebačen u Ševeningen.
Fila je kazao da Milošević nije verovao da će biti izručen Haškom tribubnalu, a da je njega kontaktirao onog dana kada je dobio optužnicu i da su 30. marta u vili "Mir" počeli pregovori o njegovoj predaji.
"Konačno rezultat pregovora o predaji bio je papir koji su potpisali premijer Srbije Zoran Đinđić, predsednik Srbije Milan Milutinović i predsednik SRJ Vojislav Koštunica. Sadržaj je formulisan te noći u vili 'Mir'. Tim dokumentom se Miloševiću garantovalo da neće biti isporučen u Hag i da će njegova porodica i imovina biti sigurna", rekao je Fila u razgovoru za Politiku.
On je dodao da ga je Milošević pitao da li može da veruje tome i dodao da mu je odgovorio da, kao advokat smatra, da je to garancija samo za tu noć, posle čega je, kako je kazao, nekadašnji predsednik odlučio da se preda.
"Ipak, on je prelomio da su potpisane garancije dovoljne i dodao je da je Đinđić obećao Branislavu Ivkoviću da će sve biti kako je sročeno", kazao je Fila.
Govoreći o ulozi Čedomira Jovanovića u pregovorima o predaji Miloševića srpskim vlastima, Fila je kazao da je on pre imao funkciju "glasnika, a ne izaslanik Dosove vlasti, jer je sve vreme sa nekim konsutovao telefonom".
Fila prenosi da se posle hapšenja Miloševića video sa tadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem koga je pitao kako misli da održi obećanje da ga neće izručiti Hagu, na šta je, kako kaže, tadašnji premijer tvrdio da Miloševiću prvo mora da se sudi u Srbiji i da će tu biti sigurno osuđen.
"Na to sam rekao da ću sledeći put doneti svoju dilomu, a on neka donese svoju . Obećao sam: ako igde u Srbiji Milošević bude osuđen, ja ću svoju diplomu pocepati", rekao je Fila.
Kazao je da je posle izručenja Miloševića Hagu nekoliko puta razgovarao sa Đinđićem.
"Kada bih poveo razgovor o Miloševiću, Đinđić bi samo slegnuo ramenima i rekao - morao sam. Sa Koštunicom nisam bio u prilici da pričam o tome, ali sam mnogo razgovarao sa generalom Pavkovićem. On je kao načelnik Generalštaba bio spreman da podigne par "migova" sa zadatkom da prizemlje helikopter kojim je Milošević na Vidovdan prebačen u NATO bazu u Tuzlu. Zvao je predsednika SRJ Vojislava Koštunicuda bi dodbio odobrenje da izda takvu naredbu. Ali mu se Koštunica nije javio na poziv", seća se Fila.
Milošević je iz Tuzle prebačen u zatvorsku jedinicu Haškog tribunala u Ševeningenu gde je boravio od juna 2001. do 11. marta 2006. godine kada je umro nedočekavši presudu.
Fila je govoreći o njegovoj odbrani ocenio da bivši predsednik nije najbolje shvatio pojam pravne odbrane, već da je uporno iznosio svoju verziju istine.
"Iz ugla političara koji želi da ostavi trag o vlastitom viđenju istorijkskih događaja , njegovo držanje u Hagu je imalo smisla, ali ne i sa profesionalne , pravne tačke gledišta", rekao je Fila.
On je ocenio da su Miloševićevi pravni savetnici, advokati Zdenko Tomanović i Miša Ognjanović i profesor Branko Rakić, kao i ljudi iz udruženja "Sloboda" odlično uradili svoj deo posala , ali da se Milošević često nije držao pitanja koja su mu pripremili za ispitivanje svedoka, te da je često u tom žaru odbrane iznosio dokumeta koja su mogla da idu na štetu njemu, ali i drugim haškim optuženicima.
