U Srbiji su proteklih dana registrovani slabiji zemljotresi, a seizmolozi ocenjuju da u našoj zemlji nisu mogući zemljotresi iznad šest stepeni po Rihteru.
Seizmolog Ana Mladenović ocenila je za Tanjug da na području Srbije nije moguć katastrofalni zemljotres kao onaj koji je pogodio Tursku u februaru prošle godine.
Ona je navela da na pojedinim mestima slabiji zemljotresi znače da se to područje oslobađa viška energija koju ima i da to što dolazi do slabijih zemljotresa znači da neće doći do jačeg potresa. Mladenović je ukazala da, sa druge strane, ipak postoje područja gde se pokazalo da slabiji zemljotresi predstavljuju uvod u jači zemljotres.
Ona je istakla da na području Srbije nije moguće da dođe do katastrofalnog zemljotresa poput zemljotresa koji je prošle godine pogodio Tursku ili onog u Crnoj Gori 1979. godine.
„Mogu da se dogode zemljotresi koji će imati magnitudu do šest po Rihteru, zato nemamo razloga za brigu. Do šest Rihtera u Srbiji je u poslednjih 100 godina bilo oko 40 zemljotresa“, navela je Mladenović.
Prema njenim rečima, najjače zemljotrese možemo očekivati blizu obala Jadranskog, Jonskog i Egejskog mora, dakle ne u unutrašnjosti kontinenta.
Ona je napomenula da se zgrade projektuju da izdrže određeni intenzitet zemljotresa, a ne određenu magnitudu zemljotresa.
„Kada se projektuje zgrada, ona je predviđena da izdrži zemljotres koji ima intenzitet od sedam ili osam stepeni po Merkalijevoj skali, a skala magnitude potresa koristi Rihterovu skalu koja nam govori kolika je snaga oslobođena tokom zemljotresa. Kako ćemo mi taj zemljotres da osetimo, to nam govori skala intenziteta, odnosno Merkalijeva skala“, objasnila je Mladenović.
Dodala je da, kada se projektuje zgrada, mora se računati koliko je ona udaljena od mesta gde se mogu desiti zemljotresi. Seizmolog Slobodan Nedeljković za Tanjug kaže da zemljotresi u Srbiji mogu imati magnitudu do šest jedinica Rihtera i da je najbolje gledati seizmološku kartu jer je to deo preventive.
„Na osnovu te karte gradimo zgrade. Zato sezmološka karta nije samo raspored seizmičnosti nego je to dokument koji utiče na bezbednost ljudi i na ekonomiju zemlje i njoj mora da se posveti dužna pažnja“, istakao je Nedeljković.
On je ukazao da je u slučaju jakih zemljotresa osnovno da se čovek zaštiti od pada teških predmeta ako se nalazi u stanu, na primer da se sakrije ispod masivnog stola i da se skloni od prozora.
Dodao je da je velika greška izlaziti iz kuće dok traje zemljotres, kao i da slabiji zemljotesti mogu da utiču na psihu. Kada je reč o tome da li u Srbiji ima dovoljno seizmologa, Mladenović i Nedeljković kažu da ih nema dovoljno.
Mladenović je navela da postoji problem da se mladi ljudi privuku da budu seizmolozi jer to nije popularan smer na Rudarsko-geološkom fakultetu i ukazala da je potrebna promocija kako bi se privukli novi ljudi. Nedeljković je istakao da je sezmologija multidisciplinaran posao i nisu neophodni samo geofizičari.
„Neophodni su nam i seizmotektoničari, kompletna inženjerska geologija i kompletni smerovi koji će specijalizirati taj deo“, naveo je Nedeljković.
