U Beogradu je danas, povodom dvadesetogodišnjice ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića (1952-2003) ukazano na značaj njegovog političkog delovanja na demokratizaciji i definisanju evropskog puta zemlje, ali i da politička pozadina atentata ni do sada nije rasvetljena.
Na okruglom stolu „Zoran Đinđić: Sećanje na budućnost“ su naglašeni i njegova uloga u stvaranju Demokratske opozicije Srbije (DOS) koja je na izborima pobedila režim Slobodana Miloševića, kao i značaj Đinđića za definisanje evropskog puta Srbije.
Novinar Mijat Lakićević je kazao da je Đinđić Srbiji „nudio sjajnu perspektivu“ koja je, kako je kazao, „značila Srbiju u Evropi i Srbiju na Zapadu“.
Podsetio je na izjavu njegovih protivnika iz tog perioda: „Ako Đinđić preživi, Srbja neće“, te ukazao da je sada „jedina šansa da Srbija preživi ako Đinđić ostane živ, nažalost samo kao ideja“.
„Da ostane kao neki amanet za budućnost, da bude prisutan medju nama i dalje u filozofskom i političkom smislu“, kazao je on.
Filozof Novica Milić je podsetio da politička pozadina atenatata na Đinđića nije sve do danas rasvetljena, kao i na smenjivanja sudija i tužioca u sudskom procesu kao i ubistva svedoka.
„Pitam sve da li jedna grupa, pohapšena i obezbeglavljena, mogla da skloni sudiju koji počinje proces i tužioce… za mene je tu umešana ‘služba’ i ne mislim na resor državne bezbednosti nego na njegove odredjene frakcije“, kazao je on.
Precizirao je da kada kaže „služba“ misli na „ceo konglomerat raznih interesa, ljudi, struja“ koje obuhvataju i kriminalce i medije, i odredjene finansijske krugove i intelektulce.
Istoričarka Olga Manojlović Pintar je ukazala na značaj Đinđićeve politička orijentacija u kontekstu raskida sa Miloševićevim režimom i novom evropskom orijentacijom države.
„Đinđić je, po mom mišljenju, politiku doživljavao kao umetnost mogućeg i to je u isto vreme i njegov veliki doprinos politici u Srbiji“, kazala je ona.
Ona smatra da je to bila i jedna vrsta ograničenja i da su ga protivnici identifikovali samo kao pragmatičnog političara.
Politikolog Vuk Velebit je kazao da su ga fascinirali Đinđićeva „energija i odnos prema optimizmu“ koji su, kako je kazao, bitni elementi za političko delovanje.
„To našoj politici nedostaje u ovih dvadeset godina…. Đinđić je jako dobro razumoe kulturu optimizma i koliki su to bitni elementiu u društvu da bi moglo da ide napred“, rekao je Velebit.
Ocenio je da se Đinđić „uspešno suprotstvio osećanju straha i poniženja koji su postojali u srpskom narodu“.
Uspeo je da, kako je kazao, nemetne nadu i verovanje da je danas bolje nego što je bilo juče i da će sutra biti bolje nego što je danas.
„Bio je vrlo svestan i pesimizna i cinizma u društvu, a to su stvari, nažalost, koje nam ne manjkaju ni sada“, rekao je on, te dodao da je važno da se Srbija vrati Đinđićevim idejama.
Predsednik Gradjanskog demokratskog foruma, Zoran Vuletić, kazao je da je Đinđić „praktično poltički obojio i arhitektonski ustrojio ciljeve“ koje je DOS imao u pobedi nad Miloševićem.
„Nije Đinđić kroz DOS samo fomatirao ‘skoniti Miloševića’, on je formatirao članstvo Srbije u EU, i to ne da se poziva samo na vrednost i da se priča o Evropi, već jasno i konkretno“, kazao je on.
Podsetio je da je radio „u uslovime opljačkane i uništene države, s kapitulacijom na Kosovu i prethodno sa izgubljenim besmislenima ratovima“ za granice“ na prostoru Jugoslavije.
Naveo je i da je opstao Đinđićev cilj o Srbiji u EU, ali ga sada sprovode oni čiji su ciljevi o „velikoj Srbiji“ propali, dok su Đinđićevi ciljevi o evropskoj budućnosti Srbije bili „zamagljeni“ kada su na vlasti bili Vojislav Koštiunica i Boris Tadić.
Da li se može zamisliti šta bi Đinđić, da je bio živ, uradio kada se odlučivao da se „čitav energetski sektor Srbije preda Rusiji kako bi štitila svoje političke interese, da li bi glasao za sve kosovske rezolucije“, pitao je on, te naveo da je siguran da bi se Đinđić drugačije ponašao.
Predsednik obrazovno-istraživačkog centra LIBEK Miloš Nikolić je ocenio da je „velik ideo javnosti “ shvatio istorijski značaja Đinđića tek pošto je ubijen.
